Udruženje Romkinja "Osvit"

У Нишу је била резиденција краља Милана и краља Александра Обреновића – Кнежев двор, у коме су они често боравили, посебно у време одржавања седница Народне Скупштине. За време Првог светског рата Ниш је био ратна престоница Србије – од краја јула 1914. до средине октобра 1915. године.
Као савремени универзитетски град са преко 250 000 становника, истовремено је природни, друштвени, привредни, образовни, здраствени, културни и спотрски центар југоисточне Србије.
Све до пада српске средњевековне државе под турску власт Ниш је био велики економски, културни и стратешки центар. Савремени развој Ниша почиње 1878. године, ослобађањем од Турака, после близу пет векова робовања. Ниш је тада закорачио у најзначајнији период своје историје: постао је друга престоница савремене Србије.

Некада је Ниш био град електронике и локомотива, чувен по Електронској индустрији која их је производила. Локална привреда која се некад заснивала на машинској, електронској о дуванској индустрији, готово да је пропала, осим дуванке индустрије што је повећало број незапослених.

Регион јужне Србије има највише неискоришћених потенцијала, а како ће у наредном периоду бити стециште великих државних капиталних пројеката, очекује се да ће потенцијални инвеститори пронаћи свој интерес да уложе капитал.

Представљањем конкретних пословних прилика и примера успешног пословања, промоцијом привредних потенцијала са тежњом да сваки проблем претвори у пословну шансу, град Ниш ће на најбољи могући начин повезивати представнике власти, приватног и НВО сектора, и тако утицати на стварање повољнијег и подстицајнијег амбијента како за домаће тако и за стране инвестиције.

Град Ниш биће добар домаћин страним и домаћим инвеститорима и у најбољем светлу ће представити царски Ниш, град који је спреман да прихвата нове идеје и пословне планове и који има шта да понуди потенцијалним инвеститорима.

Град Ниш је усвојио основне принципе модерне локалне администрације који подразумевају ефикасну, доступну и поуздану локалну самоуправу. Формирани су: Канцеларија за локални економски развој и Одсек за капиталне инвестиције.

О развијености система образовања најбоље говори статистика: око 40.000 ученика у 35 основних и 19 средњих школа и преко четрнаест хиљада студената на 13 факултета нишког Универзитета.

Данас, на почетку новог миленијума, Универзитет у Нишу има у свом саставу тринаест факултета:

- Грађевинско-архитектонски факултет
- Економски факултет
- Електронски факултет
- Машински факултет
- Медицински факултет
- Учитељски факултет у Врању
- Правни факултет
- Природно-математички факултет
- Технолошки факултет у Лесковцу
- Факултет уметности
- Факултет заштите на раду
- Факултет спорта и физичког васпитања
- Филозофски факултет

У оквиру глобалне образовно-научне оријентације сваког од горе набројаних факултета постоји већи број одсека, група или смерова који пружају широке и разноврсне могућности образовања од основних и постдипломских студија до нивоа доктората.

Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од којих је 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особље броји 636 радника.
На Универзитету студира 25.844 студената, од којих су 433 студенти страног држављанства.

Тридесет клиника, завода и института који истовремено чине наставну базу Медицинског факултета, као и велики број других медицинских институција, представљају потенцијал нишког здравственог центра који свим суграђанима и становницима овог дела земље омогућава коришћење савремене здравствене заштите и многа достигнућа модерне медицине. На основу пописа из 2005. бро становника на једном лекару је 163.8

СТАНОВНИШТВО

Србија је изузетно хетерогена држава у којој 33. 7% становништа припада некој од 16 мањининских заједница. Од тога Албанци, Мадђари, Бошњаци чине 23% укупне популације и етнички хомогено настањују поједине делове државе. Поред поменутих у Србији живе и припадници других националних мањина: Роми, Ашакалије/Египчани, Бугари, Буњевци, Цинцари, Чеси, Горанци, Власи, Русини итд.

Ниш је по величини и броју становника ( преко 250 000) други у Србији после Београда. На градском подручју живи око 190000 становника а на сеоском 160 000. У структури становника женско становништво чини 51% а мушко 49%, док радно способно становништво у укупном становништву у Републици Србији изнси 60, 6%

Општина Палилула је градска општина која припада граду Нишу и формирана је статутом града 6. јуна 2002. године. Површина општине је 117. 37 километара квадратних и по најновијем попиу у њој живи 72 165 становник. Општина је добила име тако што је у том делу града живео неки ага, који је пушио изузетно велику лулу(лула је имала око 10 метара). Свако јутро, у одређено време, су његове слуге палиле ту лулу и горела је током целог дана. Општина обухвата део урбаног подрчја града Ниша.

По попису из 2002. године у Градској општини Палилула живи 72.165 становника, од чега 54.596 живи у градском подручју, а 17.569 у сеоском подручју. Међутим, према проценама стручњака, услед великог броја избеглих лица са простора Косова и Метохије, на територији Градске општине Палилула живи око 90.000 становника.

Gradska opština Crveni Krst je gradska opština grada Niša. Nastala je 2002. godine i obuhvata deo naselja Niš i više samostalnih naselja. Deo naselja Niš koji se nalazi u ovoj gradskoj opštini obuhvata sledeće mesne zajednice:12. Februar, Branko Bjegović i Ratko Jović

Ukupan broj stanovnika opštine (uključujući i deo naselja Niš) iznosi 33.452 po popisu stanovništva 2002. godine, a površina opštine je 181,53 kilometara kvadratniх

Značajne institucije na teritoriji opštine:Univerzitet u Nišu, Autobuska stanica, Duvanska industrija Niš (u sastavu kompanije "Filip Moris"), Tržni centar "Tempo"
Aerodrom Niš, Železnička stanica "Crveni krst", Niška Tvrđava, Gradska pijaca, Auto poligon i auto pijaca

Obrazovne ustanove na teritoriji opštine ima ukupno 5 i to dva fakulteta i tri srednje skole и 3 основне школе

Gradska opština Crveni Krst je opština u gradu Nišu koja ima najveći broj Romskog stanovništva (preko 6.500), što iznosi skoro 20% ukupnog broja građana

Većina Roma se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina, ali sa druge strane postoje i Romi dobri preduzetnici koji su započeli da se uspešno bave svojim inovativnim poslom uz podršku Gradske opštine Crveni Krst.

Iz napred navedenih razloga Gradska opština Crveni Krst koja je nastala tek krajem 2004. godine , je rešila da počne sa rešavanjem problema svih građana pa i Roma i to po prioritetu.

Od otvaranja Gradske opštine Crveni Krst krajem 2004. godine, svi Romi koji su živeli na teritoriji ove opštine javili su se za razne vrste pomoći kojima novoformirana opština nije mogla izaći u susret, a to i danas posle 2 godine ne može učiniti, a iz razloga što nema nikakvu nadležnost i kompetenciju za rešavanje ovakvih vrsta problema.

Odmah nakon toga Gradska opština Crveni Krst je preko svojih Saveta rađana i koordinatora Romske nacionalnosti organizovala sakupljanje podataka o Romima i njihovim najvećim problemima .

U cilju sprečavanja појаве хепатитиса А Gradska opština Crveni Krsat je u saradnji sa humanitarnom organizacijom '' Crveni Krst'', Domom zdravlja , Savetom građana i volonterima (koordinatorima) Romske nacionalnosi, organizovala је preventivne preglede Romske i ne Romske dece u kriznim naseljima i blagovremeno sprečila dalje širenje ove bolesti.

Za početak Gradska opština Crveni Krst je konkurisala sa ukupno 6 projekata kod OEBSA za rešavanje problema Roma, od kojih su dva prihvaćena i u fazi su realizacije, gde je opština uložila 10% sredstava, što iznosi ukupno 1.870 eura a 90% finansira OEBS, što iznosi 16.830 eura.