Aktivnosti

aktivnosti

SOS telefon

Ciljevi:

•    Učiniti vidljivim problem nasilja u romskim porodicama
•    Smanjenje nasilja nad ženama i decom u romskim porodicama
•    Podrška i jačanje samopouzdanja žrtvama porodičnog nasilja ,kroz komunikaciju na romskom ili srpskom jeziku u zavisnosti od sagovornice
•    Upoznavanje Romkinja (žrtve nasilja) sa osnovnim ljudskim pravima,institucijama u kojima mogu zaštititi svoja prava,i novinama u zakonodavstvu

Starosna i obrazovna struktura 278 Romkinja koje su se javile SOS-u se kreće od 18 do 63 godine starosti. 29 od njih ima završenu srednju školu, 72 završenu osnovnu dok 177 nemaju završenu osnovnu školu. Sve su radno angažovane, bez radnog staža, kao kućne pomoćnice, sakupljačice sekundarnih sirovina (zajedno sa decom) ili se bave sivom ekonomijom pri čemu same putuju i nabavljaju sredstva sive ekonomije.

Uzroci nasilničkog ponašanja njihovih vanbračnih ili bračnih partnera su alkoholizam, nezaposlenost (ekonomska zavisnost od žene, pri čemu je ona obavezna da mu preda svu zaradu), kocka, veza sa drugom ženom, i u poslednjem periodu nagli porast narkomanije medju pripadnicima romske nacionalnosti. Iz anketa koje su obavile volonterke došle smo do podataka da se starosna granica udaje mladih Romkinja polako kreće na gore, tako da se sada većina udaje u 18-toj godini. Mladje generacije romkinja uglavnom poznaju ljudska prava i rad institucija bez obzira na obrazovni nivo, dok su se starije romkinje udavale oko 15-te godine i još uvek nisu zainteresovane za promene u svom životu (poznavanje ljudskih prava, zakona, rad institucija). Tradicionalno vaspitanje ima još uvek jak uticaj na ponašanje romkinja bez obzira na starost i obrazovanje, mada se osavremenjuje.

Dosadašnji rezultati rada su izuzetno pozitivni jer su se za dvadest meseci realizacije, SOS-u javile 231 žrtve nasilja. 47 su pripadnice i pripadnici većinskog stanovništva, 65 je sagledano kroz CSR, 25 zatražilo pomoć MUP-a, 1 Romkinja je smeštena u Sigurnu Kuću sa maloletnim detetom, 19 je pokrenulo krivične prijave za nasilje u porodici i tužbe za razvod braka. Saradnja sa adekvatnim institucijama je solidna.

Ne treba zaboraviti da su Romkinje tradicionalno zatvorene i vaspitavane da se o problemima u porodici ni sa kime ne razgovara, i da su se SOS-telefonu koji od 1992.godine funkcioniše u gradu do 2005. god. javile samo 7 pripadnica romske nacionalnosti.

Činjenica da su volonterke SOS-a za Romkinje i decu žrtve nasilja i same Romkinje i vaspitavane u istom duhu rezultirao je prikazanim podacima.Za prva tri meseca realizacije projekta volonterke su anketirale 500 pripadnica romske nacionalnosti u 3 romske mahale u Nišu, 40% anketiranih svakodnevno trpi nasilje u porodici, 60% najmanje jednom nedeljno dok 90% Romkinja ne prepoznaje vrste nasilja (fizičko, psihičko, ekonomsko i seksualno). Seksualno nasilje prepoznaju kao vid silovanja od treće osobe van partnerskih odnosa, ili kao trgovinu ljudima.

Realizovale smo dve tribine jednu pod nazivom “Položaj Romkinje u društvu I porodici“, u SG Niš sa predstavnicima lokalne samouprave, adekvatnih institucija (CSR, MUP, Zavodza zaštit mentalnog zdravlja) , odbornicima, većnicima, predstavnicima NVO-a koji se bave sličnom problematikom i drugu u prostorijama SOS-a, sa žrtvama nasilja koje su nam se javljale i njihovim rodjakama pod nazivom “ Novine u zakonodavstvu i zakoni koji vas štite”.

Učestvovale smo na okruglom stolu u organizaciji Centra za prava manjina iz Beograda u Medija Centru-Niš pod nazivom “Položaj Romkinja u lokalnoj zajednici” 2.10.2006 godine, na kome smo prezentovale probleme na koje nailazimo u radu. Problem nasilja nad Romkinjama izložile smo na konferenciji u Novom Sadu u Pokrajinskom veću, u Skupštini Srbije na sastanku sa predsednikom Predragom Markovićem i poslanicima.

Usluge

Usluge, korisnice, rezultati

Zakoni

Zakoni o porodičnom nasilju

Krivični zakon

Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Porodični zakon

Ovim zakonom uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.

Institucije

Opština

Opština Crveni Krst

018/583700

Zdravstvene institucije

ZDRAVSTVENA USTANOVA DOM ZDRAVLjA NIŠ

Telefon: 018/351 699

Faks: 018/41 047

ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ

Telefon:018/333 588, 335 677

Faks:018/332 483

SPECIJALIZOVANA PSIHIJATRIJSKA BOLNICA - GORNjA TOPONICA

018/601 222

018/601 699

KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLjA I NEUROPSIHIJATRIJU RAZVOJNOG DOBA

Tel: 018/338 707, 338 706, 337 765

GINEKOLOŠKO – AKUŠERSKA KLINIKA,

Bulevar Dr. Zorana Đinđića 48 233-482 GINEKOLOŠKO – AKUŠERSKA KLINIKA PORODILIŠTE,

Bulevar Dr. Zorana Đinđića 48 238-181

Gradske službe

UPRAVA ZA DEČIJU, SOCIJALNU I PRIMARNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

UPRAVA ZA OBRAZOVANjE KULTURU I SPORT

Nevladine organizacije

SOS TELEFON ZA ŽENE I DECU ŽRTVE NASILjA

Tel/faks: 42 075

Radno vreme: 11-13 i 18-20 sati

Kontakt osoba: Slobodanka Konstantinović, koordinator

KOLO SRPSKIH SESTARA

Telefon: 355 357

Kontakt osoba: Milica Simonović, sekretar

CENTAR ZA LjUDSKA PRAVA

Adresa: TPC "Ambasador", lokal 3, Strahinjića Bana bb

Tel/faks: 548 161

E-pošta: ni_cent@eunet.yu; ni_cent@bankerinter.net

Raširi mi krila

Vaše dete zaslužuje da realizuje sva prava koja mu pripadaju i to nije pitanje ni milostinje, ni dobre volje, ni humanosti, već je to obaveza društva. Dnevni boravak je jedina alternativa za socilajlizacijui zbrinjavanje dece sa smetnjama u razvoju, koja po trenutnim kriterijumima ne mogu da se uključe u proces obrazovanje.

Ciljevi

Dnevno zbrinjavanje dece i omladine ometene u razvoju

Stručni rad sa korisnicima koji obuhvata
1. Podsticanje psihomotornog razvoja
2. Razvoj govora i jezika
3. Socijalizaciju ličnosti
4. Samoposluživanje
Radna okupacija
Kulturno zabavne i rekreativne aktivnosti
Zdravstvena zaštita

Rezultati projekta

Urađeno je 150 upitnika za anketiranje romskih porodica, anketirano je 150 romskih porodica, formirana je baza podataka od 150 porodica koje u svom domaćinstvu imaju jednu ili više osoba sa posebnim potrebama.

Urađen je i podeljen promo materijal. Formirana je grupa od 15 roditelja i 15-toro dece koji će u narednom periodu projektnih aktivnosti biti direktni učesnici u aktivnostima projekta.

Projekat je od samog početka privukao veliku medijsku zainteresovanost, tako da je medijska prezentacija projekta krenula već od prvog meseca realizacije, prvo na Prvom programu Radio Beograda, pa na lokalnim medijima.

Prilikom anketiranja ciljne grupe (romskih porodica ) u romskim mahalama, sami Romi su anketarke upućivali na adrese porodica koje u svom domaćinstvu imaju člana porodice, osobu sa posebnim potrebama, što nas upućuje na zainteresovanost šire javnosti. Planirano je da projektnim aktivnostima budu obuhvaćeni 15 roditelja i 15-toro dece, ali su se anketarkama javile 32 porodice zainteresovane za aktivnosti. Planirane su dve medijske prezentacije (trećeg i šestog meseca) realizacije projekta, ali smo koordinatorke iz obe Partnerske organizacije do sada dale preko 5 puta više intervjua medijima.

Realna slika na terenu, prilikom anketiranja porodica, pokazala je da su ove porodice u mnogo lošijem stanju nego što smo očekivale. Najveći broj porodica 63, ne znaju svoja prava oko socijalne zaštite osoba sa invaliditetom. 24 porodice ne koriste mogućnosti socijalne zaštite, invalidska pomagala. Svi ispitanici su ekstremno siromašni, 1 šestočlana porodica živi u školjci starog kombija.

Kako je Osvit članica Mreže za propagiranje prava osoba sa posebnim potrebama, u stalnom smo kontaktu sa ostalim organizacijama koje se bave sličnom problematikom. Potreba za novim inicijativama uvek postoji.

Partnerska organizacija “Mara” je korisnicima projektnih aktivnosti povodom Uskršnjih praznika donirala garderobu(pomoć Grčke) koju su medijatorke podelile korisnicima.

Sledi nepredviđen odlazak u Beograd na Beli Dvor sa štičenicima “Mare”, kod prestalonaslednika. Direktorka “Mare” je predložila da se i potencijalni štićenici Mare povedu kod prestalonaslednika na Beli Dvor jer je to bila zgodna prilika da se deca zbliže i započnu nova prijateljstva, kao i jedinstven i neponovljiv doživljaj.

U “Osvitu” su realizovana dva nepredviđena roditeljska sastanka, da bi se roditeljima preporučilo uključivanje dece na druge adekvatne institucije i ustanove (što je do kraja projekta i realizovano) jer se pregledom dijagnoza od stručnih saradnika Mare, došlo do saznanja da jedan broj dece po specifičnosti bolesti ne odgovaraju smeštaju u Maru.

Po tradiciji Kolo srpskih sestara svake godine štićenicima Mare daruje tortu i organizuje druženje.Direktorka Mare je i tom prilikom pozvala sve uključene u projekat i pokazalo se kao izuzetno dobro, jer je druženje zdrave dece, štićenika i potencijalnih štićenika Mare pokazalo koliko deca nemaju predrasuda jedni prema drugima i koliko svojim iskrenim davanjem utiču na otvaranje odraslih.

Kako je budžet projekta revidiran, obratili smo se lokalnoj samoupravi za subfinansiranje projekta. Tom prilikom su se odazvale GO Palilula poklon paketići za 20 mališana i prijem u prostorijama Opštine uz prigodan program koji su priredila deca Mare i Osvita, i GO Crveni Krst sa donacijom od 10.000,00 dinara koje smo iskoristili za popunu budžeta.

Deklaracija o dečijim pravima

Prava se radi pregleda mogu sažeti u 10 tačaka:

1. Sva deca i mladi imaju ista prava. Nijedno dete ne sme biti oštećeno zbog svog pola, boje kože, jezika ili religije.

2. Deca i mladi imaju pravo na najveću moguću meru zdravlja kao i zdravstvne preventive i medicinske brige.

3. Deca i mladi imaju pravo na besplatno osnovno obrazovanje. Osim toga im se mora obezbediti poseta i školama koje bi ih mogle dalje obrazovati.

4. Deca i mladi imaju pravo na odmor, slobodno vreme, igru i učešće u kulturnim i umetničkim manifestacijama.

5. Deca i mladi imaju pravo da se informišju, da slobodno kažu svoje mišljenje i da budu saslušani.

6. Deca i mladi imaju pravo na dobar odgoj. Njihovi roditelji ili vaspitači ne smeju primenjivati silu i zloupotrebu, zlostavljanje je zabranjeno.

7. Deca i mladi imaju pravo da u ratu i bekstvu prime posebnu pomoć i zaštitu.

8. Deca i mladi imaju pravo na zaštitu od rada kojim bi bili iskorišteni i od seksualnog zlostavljanja.

9. Deca i mladi imaju pravo da žive sa svojim roditeljima i da imaju kontakt sa oba roditelja ukoliko oni žive razdvojeno.

10. Deca i mladi invalidi, imaju pravo na posebnu podršku i unapređenje kao i na aktivno učešće u društvenom životu.

Anti-diskriminacioni zakon

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

Priče roditelja

Iskustva roditelja dece sa invaliditetom

Reproduktivno zdravlje

UNAPREĐENjE I ZAŠTITA OPŠTEG I REPRODUKTIVNOG ZDRAVLjA ROMKINjA

- formirana je baza podataka od 300 pripadnica romske nacionalnosti

- Ukupno anketiranih 296

Starosna struktura anketiranih:

- Mlađih od 18 - 24

- Između 18 i 30 - 109

- Starijih od 30 - 162

Obrazovna struktura anketiranih:

- bez obrazovanja - 116

- osmogodišnje obrazovanje - 91

- srednje obrazovanje - 52

Prosečna starost pri prvom porođaju 18,99

Prosečan broj porođaja 2,65

Broj žena koje su imale abortus 162

Prosečan broj abortusa 7

Upoznate sa sredstvima kontracepcije:

Konzervativna % 7.77 %
Kondom % 64.86 %
Spirala % 42.91 %
Vaginalete % 23.65 %
antibiotici % 6.08 %

- 120 Romkinja je prošlo kroz 4 edukativne radionice na temu:

( 6 grupa po 20 Romkinja plus 6 medijatorke koordinatorka i asistentkinja )

1. Poznavanje sopstvenog tela,lična i polna higijena,očuvanje opšteg i reproduktivnog zdravlja

2. Potreba posete ginekologu radi kontrole,očuvanja zdravlja ili blagovremenog lečenja i nadzora nad trudnoćom

3. Uticaj sklapanja maloletničkih brakova na opšte i reproduktivno zdravlje žnjna,planiranje porodice i kontracepcija

4. Simptomi polno prenosivih bolesti i rano otkrivanje raka dojke i grlića materice(samopregledi i skrining)

- 8 Medijatorki je prošlo kroz iste obuke i dobilo Sertifikat za rad medijatorki u romskim naseljima pri radu savetovališta i mobilnih timova

32 % učesnica na radionicama zadovoljne su izabranim temama i radom trenera

68 % učesnica na radionicama pokazale su veče interesovanje za skrining dojke i sistematske preglede

- Sistematski pregledi su urađeni za 120 Romkinja

- Za period od 6 meseci imale smo tri medijske prezentacije na lokalnim medijima i fono izveštaj Prvom programu radio Beograda. Sve vreme medijatorke su na terenu u romskim mahalama (Beograd mahala, Stočni Trg i Crvena Zvezda) delile adekvatan propagandni materijal, kao i sve učesnice na radionicama i sistematskim pregledima su dobile pripremljen materijal.

Upoznaj svoje telo

Upoznaj svoje telo ... tekst

Kontracepcija

Zaštita od neželjene trudnoće

Kontracepcija je pojam koji se koristi za razne metode i sredstva koji se koriste kao zaštiita od neželjene trudnoće. Ako se kontraceptivna sredstva i metode ne koriste prilikom seksualnog odnosa, i do trudnće ipak dođe, a ne postoje uslovi za rađanje deteta, krajnji izlaz je prekid trudnoće- abortus.
Kontracepcija i abortus (kao krajnji izlaz iz neželjene situacije koji treba smanjiti na najmanju meru pravilnom upotrebom kontracepcije) su načini PLANIRANJA PORODICE, a ovaj pojam predstavlja pravo ljudi da

rađaju decu onda kada ih zaista žele i imaju mogućnost da im pruže zdrav život ispunjen ljubavlju
da prave vremenske razmake između dva porođaja koji su u interesu zdravlja žene i oporavka njenog organizma od prethodne trudnoće i porođaja (oko 1,5 - 2 godine)
da rode onoliko dece koliko žele i mogu da podignu
da rađaju zdravu decu (bez poremećaja gena i organskih poremećaja)
da žene rađaju decu u odgovarajućoj životnoj dobi i onda kada nisu bolesne od nekih bolesti koje bi ugrozile njihov život i zdravlje tokom trudnoće ili na porođaju

Kontracepcija nije tema o kojoj samo žena treba da misli, nego oba partnera, najbolje zajedničkom odlukom nakon saveta ginekologa!

Izbor kontraceptivne metode ili sredstva zavisi od mnogih stvari i veoma je dobro posavetovati se sa svojim ginekologom pre odluke koje će se sredstvo koristiti.
Ginekolog će prilikom razgovora sa devojkom ili ženom ustanoviti koliko ona ima godina i u kakvom je zdravstvenom stanju, da li je bolovala od nekih bolesti i kakvih, da li sada boluje i da li uzima stalno neke lekove. Važno je uzeti i podatke o ginekološkom stanju - da li su menstrualni ciklusi uredni (svakih 28 + - 4 dana), da li su obilni i bolni, da li je bilo porođaja, abortusa, spontanih ili namernih, da li je bilo ginekoloških oboljenja- upale polnih organa, mioma (dobroćudnih izraštaja mišićnog tkiva materice), ciste jajnika, vanmaterične trudnoće, operacije na polnim organima. Sastavni deo razgovora su i pitanja o seksualnom životu para koji želi kontracepciju. Pitanje je koliko su česti seksualni odnosi, da li je to samo sa jednim partnerom, da li žena ili devojka ima stalnog partnera ili ima povremene odnose sa različitim partnerima.
Ginekološkim pregledom se ustanovljava trenutno stanje polnih organa, što je naročito važno prilikom preporučivanja nekih kontraceptivnih sredstava (detaljnije objašnjeno kasnije kod pojedinih vrsta kontraceptivnih sredstava). Preporuka za ginekologe je da devojke koje prvi put dolaze na savetovanje za kontracepciju, ne treba odmah pregledati, nego tek na kontroli, jer je dokazano da je ginekološki pregled u prvom susretu sa ginekologom vrlo često stresogeno iskustvo koje će mnoge devojke odbiti od daljih poseta ginekologu.

http://www.zdravljezene.co.yu/article-67.htmls

Izbor

Vaš izbor, kad je kontracepcija u pitanju, zavisi od vašeg godišta i zdravstvenog stanja.

Pod pojmom kontracepcija podrazumijevaju se sve tehnike i sredstva koja koristimo u svrhu sprecavanja zaceca i neželjene trudnoce. Od svih sredstava jedino muški i ženski kondom imaju i dodatnu prednost da pružaju zaštitu i od polno prenosivih bolesti.

Pregled kontraceptivnih sredstava i tehnika koje vam predočavamo bi mogao da vam pomogne da izaberete metod kontracepcije koji vam najviše odgovara s obzirom na vaše navike, godište i zdravstveno stanje. Upoznaje vas sa razlicitim vrstama, koliko su pouzdane, koje su im prednosti i mane. Preporucljivo je medutim da konacnu odluku donesete u dogovoru s vašim doktorom ili ginekologom. Vecinu je potrebno da prepiše doktor, osim na primjer muških kondoma koji se kupuju bez recepta u apotekama. Moramo napomenuti da se kod nas u Crnoj Gori ženski kondomi i dijafragma (koji bi se mogli, takođe, kupiti u apotekama) ne mogu naći, to jest ne postoje u prodaji.

KORIŠĆENJE KONTRACEPCIJE:

Koliko će pojedina metoda kontracepcije biti djelotvorna zavisi od toga koliko imate godina, koliko cesto imate polne odnose i da li odredeno sredstvo pravilno koristite.

ZABLUDE O KONTRACEPCIJI:

Žena može ostati trudna:

ako ima snošaj za vrijeme menstruacije
pri prvom polnom odnosu
ako pri polnom odnosu ne doživi orgazam
ako muškarac prekine snošaj prije ejakulacije
bez obzira na pozu koju par zauzima prilikom polnog cina.

KONTRACEPCIJA I DOJENJE :

Žena ne može ostati trudna ako u potpunosti doji svoje novorodence do navršenih 6 mjeseci života. Pod tim podrazumijevamo da:

mora dojiti dijete redovno, po noci kao i po danu
dijete ne hrani nicim osim vlastitim mlijekom
nema menstruaciju.

DO KADA JE POTREBNO KORISTITI KONTRACEPCIJU?

Kontracepciju je potrebno koristiti do menopauze. Ako žena ude u menopauzu prije 50. godine života, treba da nastavi da koristi kontracepciju dok ne produ dvije godine od posljednje menstruacije. Za žene starije od 50 godina to se razdoblje smanjuje na godinu dana.

http://www.sexedukacija.cg.yu/sexed/kontracepcija.php

Metode kontracepcije

Reč kontracepcija zapravo je skraćena verzija riječi kontrakoncepcija (sprečavanje začeća). Razlikujemo šest vrsta kontracepcije:

1. Prirodne metode kontracepcije („plodni dani“)
2. Mehanička kontracepcija (kondom, spirala...)
3. Kemijska kontracepcija (spremicidna sredstva)
4. Hormonska kontracepcija („antibaby-pilula“)
5. Intrauterina kontracepcija
6. Trajne metode kontracepcije (sterilizacija)

Kontracepcija obuhvata sve metode koje sprečavaju nastanak neželjene trudnoće. Kontraceptivne metode nisu specifikum današnjice. Najverovatnije postoje koliko i ljudski rod. U nekim delovima sveta primjenjuju se normalno, dok u nekima još uvek postoje predrasude i strah, nažalost zbog opšeg neznanja populacije.

Hormonske kontraceptivne tablete najsigurniji su i najčešće korišten oblik kontracepcije u zemljama razvijenog sveta. Osim njih, postoje i druge metode hormonske kontracepcije (injekcije, potkožni implantati, flasteri, vaginalni prstenovi).

Maternični ulošci kontraceptivna su metoda koja se uglavnom koristi kod žena koje su rađale. Danas se koriste ulošci s bakrom ili s hormonima.

U metode barijere ubrajaju se kondom, dijafragma, cervikalna kapa, spužvica i spermicidi.

U prirodne metode kontracepcije ubrajaju se periodička (određivanje plodnih i neplodnih dana, kalendarska, metoda cervikalne sluzi (Bilingsova) te temperaturna metoda.

Sterilizacija je kontraceptivna metoda koja je u nekim zemljama sve češća. Postoji još i hitna ili postkoitalna kontracepcija.

http://www.cybermed.hr/index.php/pbl/portal_za_pacijente/centri_za_edukaciju/kontracepcija/metode_kontracepcije

Bolesti genitalnih organa

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

- SIFILIS

- GONOREJA

- INFEKCIJE IZAZVANE HLAMIDIJAMA I MIKOPLAZMAMA

- GENITALNI HERPES

- GENITALNI KONDILOMI (BRADAVICE)

- TRIHOMONIJAZA

- KANDIDIJAZA

- HIV / AIDS

- HEPATITIS

Sifilis

Šta je sifilis i kako se prenosi?

Sifilis je infektivna bolest koju izaziva bakterija Treponema pallidum. Prenosi se seksualnim kontaktom sa zaraženog na zdravog partnera ili sa bolesne majke, preko posteljice, na plod.

Koji su simptomi sifilisa?

Sifilis ima 3 stadijuma:

1. pojava bezbolnih rana po genitalijama, ustima, prstima i anusu, 10 dana do 6 nedelja od primoinfekcije

2. pojava karakteristične ružičaste ospe po koži ili “ploča” po ustima i genitalijama, takođe bezbolnih uz pojavu glavobolje, bola u kostima i zglobovima, temperature i gubitka apetita. Ovaj stadijum može trajati oko jedne godine.

3. pojava zapaljenskih procesa unutrašnjih organa, srca, kostiju, jetre, mozga, kao i vaginalno krvarenje između ciklusa, rane u ustima i genitalijama, otežano gutanje, krvarenje iz nosa, opadanje kose, ograničena pokretljivost.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka sa ranice ili uzimanjem krvi.

Kako se sifilis leči?

Sifilis se leči antibioticima, ali uz uputstvo lekara.

Šta se dešava ako se sifilis ne leči ili neadekvatno leči?

Postoji rizik od ozbiljnih komplikacija nervnog i kardiovaskularnog sistema!

Kako da se zaštitiš?

Izbegavaj čestu promenu partnera i koristi kondom.

Gonoreja

Gonoreja (triper, kapavac) je zarazno bakterijsko oboljenje koje izaziva Neisseria gonorrheae. To je najčešća polno prenosiva infekcija.

Gonoreja se prenosi putem seksualnog kontakta svake vrste sa inficiranom osobom. Indirektni put prenošenja (zaraženi peškiri, rublje, kateteri...) je izuzetno redak. Postoji mogućnost prenosa ove bolesti sa inficirane majke na plod u toku porođaja.

Najčešće oboljevaju mladi između 15 i 30 god. Češće oboljevaju muškarci.

Koji su simptomi gonoreje ?

Simptomi se najčešće javljaju 3-5 dana nakon primoinfekcije.

Muškarci: Prvi simptom je jako žarenje u toku mokrenja. Nekoliko sati kasnije javlja se žućkast, gnojav sekret iz mokraćnog kanala koji je najobilniji ujutro. Mogu se javiti česte i bolne erekcije.

Žene: vaginalna sekrecija, peckanje pri mokrenju, ponekad može da se javi i krvarenje van menstrualnog ciklusa.

Važno je reći da 10% muškaraca i čak 80% žena prođe bez ili sa minimalnim simptomima. Ove osobe predstavljaju rizik za svoje partnere jer su neprepoznati izvor infekcije.

Kako se postavlja dijagnoza i kako se gonoreja leči?

Dijagnoza gonoreje se postavlja uzimanjem brisa genitalija.Lečenje podrazumeva tretman antibioticima, obavezno oba partnera .

Šta se dešava ako se gonoreja ne leči?

Postoje velike šanse da se pojave komplikacije .

Muškarci: otok testisa i penisa, upala zglobova, promene na koži i sterilitet

Žene: zapaljenske promene male karlice koje mogu zahvatiti unutrašnje organe, sterilitet, upala zglobova i promene na koži.

Kako da se zaštitiš i kako da zaštitiš partnera?

-Ograniči broj seksualnih partnera na 1

-koristi kondom

-ako posumnjaš da si inficiran-a izbegavaj svaki seksualni kontakt pre nego što se javiš doktoru.

-ukoliko si zaražen u toku terapije apstiniraj od seksualnih kontakta sve dok kontrolne kulture ne budu negativne.

Infekcije hlamidijama i mikoplazmama

To su veoma česte infekcije izazvane bakterijama Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealiticum. Ne retko se javljaju i udružene infekcije . U SAD se registruje 4,000,000 slučajeva svake godine , i smatra se da su ove infekcije vodeći uzrok steriliteta.

Osoba se zarazi putem seksualnog opštenja svake vrste sa inficiranom osobom.

Koji su simptomi infekcije ?

Infekcija je poznata kao 'tiha epidemija' jer 75% obolelih žena i 50 % obolelih muškaraca nemaju nikakve simptome. Mogući simptomi su:

Muškarci: 1 kap sekreta iz mokraćnog kanala ujutru , peckanje, svrab genitalija.

Žene: vaginalna sekrecija, bolovi prilikom seksualnog odnosa u donjem delu trbuha, genitalna krvarenja.

Kako se postavlja dijagnoza i kako se leči?

Bolest se najčešće otkriva slučajno, tokom rutinskog pregleda; dijagnoza se postavlja na osnovu brisa genitalija i laboratorijskog pregleda krvi.

Neophodno je lečenje oba partnera- antibioticima.

Šta se dešava ako se infekcija se leči?

Nelečena infekcija ili neblagovremeno lečenje povećava rizik od komplikacija kao što su sterilitet i oštećenje unutrašnjih genitalnih organa.

Kako da se zaštitiš?

Izbegavaj čestu promenu partnera i koristi kondom.

Genitalni herpes

Genitalni herpes je infekcija izazvana Herpes simplex virusima, HSV1 i HSV2, koji takođe izazivaju i herpes lica (groznicu) najčešće u najranijoj mladosti. Izvor infekcije je isključivo čovek a HSV se prenosi poljupcem ili svim vidovima seksualnog opštenja,kao i mehaničkim putem, tj. rukama, češanjem se infekcija prenosi s lica na genitalije i obratno.

Do infekcije fetusa može doći preko posteljice ili pri samom činu porođaja.

Nakon prodora u organizam virus može ( ponekad i doživotno ) da bude u stanju “mirovanja” i da čeka pad imuniteta, kada se javljaju klinički simptomi.

Koji su simptomi genitalnog herpesa?

Infekcija se može javiti i bez kliničkih simptoma.

Groznicu karakteriše osećaj napetosti, žarenja i svraba na mestu gde će se nakon nekoliko sati pojaviti mehurići promera 1-2 mm.Oni ubrzo pucaju i prave kraste. Lokalizacija je najčešće na prelazu kože i sluzokože usta, nosa i očiju, mada se može javiti i na koži lica.

Moguća je pojava povišene temperature

Genitalni herpes ima identične promene kao kod groznice a lokalizacija su spoljne genitalije, grlić materice, izvodni mokraćni kanal, prostata, testis i regija oko analnog otvora.

Dijagnoza i lečenje genitalnog herpesa?

Dijagnoza se postavlja lako, naročito u slučaju infekcije sa karakterističnim promenama i to uzimanjem brisa ranica i laboratorijskom analizom krvi.

Lečenje se vrši antivirusnim lekom Acyclovir-om, koji daje odlične rezultate.

Šta se dešava ako se herpes genitalis ne leči?

Ukoliko dođe do infekcije ploda preko posteljice, posledice mogu biti: abortus, prevremeni porođaj, mrtvorođeno dete.

Kako da se zaštitiš?

-izbegavaj direktan kontakt sa obolelim, naročito sa njihovim izlučevinama (poljubac, seksualni kontakt) ili herpetičnim promenama

-porođajna infekcija novorođenčadi kod majke sa genitalnim herpesom se može izbeći »carskim rezom«

-i naravno, koristi kondom čak i ako tvoj partner-ka izgleda kao zdrava osoba, jer je infekcija HSV-om možda u fazi »mirovanja«

Genitalni kondilomi (condylomata acuminata, genitalne bradavice )

To je infektivno oboljenje kože izazvano HPV (Human Papilloma Virus). HPV tipova ima preko 70, a za neke tipove je potvrđeno da su u vezi sa pojavom premalignih i malignih promena grlića materice.

Bolest je najčešća kod mladih između 18 i 25 godina. Po nekim studijama rađenim u SAD gde su ispitanice bile srednjoškolke, skoro 50 % je bilo HPV + a oko 2 % je imalo vidljive promene u vidu bradavica.

Najčešći put prenosa bolesti je seksualni, međutim HPV infekcija se može dobiti kontaktom »koža-na-kožu« (auto i heteroinokulacija) , sa bilo kojeg inficiranog dela kože (predeo genitalija ili analnog otvora ).

Kondom, stoga, NIJE SIGURNA ZAŠTITA od šiljatih bradavica.

Koji su simptomi genitalnih kondiloma?

Vrlo često infekcija nema izražene kliničke simptome. Od primoinfekcije do pojave prvih simptoma može proći i godinu dana.

Početne promene su u vidu malih, bledožutih bradavica koje se zatim izdužuju i dobijaju zašiljen izgled. Ako se nalaze između dve površine koje se taru, postaju pljosnate i liče na petlovu krestu.

Muškarci: kondilomi se nalaze na glansu penisa, prepucijumu ili oko analnog otvora. Promene su suve, hrapave, boje mesa i grupisane u grozdove. Ukoliko se ne leče brzo se šire i izazivaju svrab.

Žene: bradavičaste izrasline usmina, vagine i grlića materice. U početku pojedinačno raspoređene, svetlo crvene boje i zašiljene na vrhu. Kasnije ukoliko se blagovremeni ne Započne terapija, namnože se tako da stvore »ploču«.

Čest simptom je i vaginalno krvarenje nakon seksualnog odnosa, vaginalni sekret i svrab.

Dijagnoza i lečenje genitalnih kondiloma ?

Infekcija se otkriva pregledom, a potvrđuje kolposkopijom.

Odstranjivanje se vrši operativnim putem .

Šta ako se ne leči ?

Zapušteni slučajevi kondiloma imaju visok rizik za pojavu raka grlića materice.

Kako da se zaštitiš ?

Faktori rizika za pojavu genitalnih kondiloma su :

- više seksualnih partnera

- rana seksualna aktivnost

- pad imuniteta

- starost

- stres

- cigarete

Najlakši način da se izbegne ova i sve druge PPB jeste veza sa jednim, provereno zdravim partnerom.

I još jednom : KONDOM TE NE MOŽE ZAŠTITITI OD HPV INFEKCIJE .

Trihomonijaza

Polno prenosiva bolest izazvana parazitom Trichomonas vaginalis. Pored seksualnog kontakta bolest se može preneti upotrebom zajedničkog rublja i peškira. Parazit je neotporan u spoljašnjoj sredini i suvim uslovima, pa se osoba ne može zaraziti preko dasaka u javnim toaletima, kao ni u saunama i bazenima.

Koji su simptomi trihomonijaze?

Muškarci: simptomi se vrlo retko javljaju pa oboleli muškarci bez kliničkih manifestacija u neznanju prenose bolest na svoju partnerku. Moguća je pojava svraba.

Žene: vaginalni svrab i peckanje, pojačani vaginalni sekret žućkaste ili zelenkaste boje vrlo neprijatnog mirisa, bolno mokrenje.

Dijagnoza i lečenje trihomonijaze?

Dijagnoza se postavlja uzimanjem sekreta.

Lečenje se vrši metronidazolom, obavezno oba partnera, da se infekcija ne bi ponovo pojavila.

Kako da se zastitiš ?

-koristi kondom, čak i ako tvoj partner izgleda zdravo, jer infekcija može biti asimptomatska

-svrab i peckanje u predelu genitalija nek ti budu znak da se obavezno javiš lekaru jer ovi simptomi mogu biti posledica i nekog pretumorskog stanja ili tumora.

Genitalna kandidijaza

Gljivično oboljenje kože, sluznice i unutrašnjih organa koje izaziva Candida albicans. Kandide su normalno prisutne na koži i sluznici zdravog čoveka i ne izazivaju oboljenje sve dok se ne poremeti odbrambena moć organizma tj. dođe do pada imuniteta.

Simptomi kandidijaze ?

Muškarci: crvenilo glavića, beličaste naslage, upala izvodnog mokraćnog kanala, bolno mokrenje. Upalni proces može napredovati ushodno i oštetiti bubrege.

Žene: otok i crvenilo usmina i vagine, sirasta vaginalna sekrecija, intenzivno pečenje, svrab.

Dijagnoza i lečenje kandidijaze ?

Genitalna kandidijaza kože i sluznica se prepoznaje po kliničkoj slici. Nalaz kandide u bolesničkom materijalu se mora kritički proceniti jer je kandida čovekov saprofit.

U lečenju se koriste antiseptička sredstva i rastvor nistatina.

HIV

HIV (Human Immunodeficiency Virus) je retrovirus odgovoran za pojavu sindroma stečenog gubitka imuniteta-SIDE.

AIDS ili SIDA (Aquired Immunodeficiency Syndrome) je kasna i najteža manifestacija infekcije virusom HIV-a,koja kod obolelog dovodi do takvog pada imuniteta da organizam vise nije u mogućnosti da se bori protiv različitih infekcija i tumora.AIDS se uvek završava smrtnim ishodom.

Istorijat

AIDS je prvi put opisan u 1981. U SAD,kod grupe homoseksualaca sa Kapoši sarkomom i upalom pluća izazvanom Pneumocistis carinii.Naredni slučajevi AIDS-a utvrđeni su i u grupama intravenskih narkomana,zatim kod osoba koje su imale seksualne odnose sa inficiranim,kao i kod obolelih od hemofilije i osoba koje su primale krv i krvne derivate.

Od vremena otkrivanja prvih slučajeva AIDS-a do današnjih dana SZO je registrovala obolelih u vise od zemalja sveta.

Prvi slučaj u našoj zemlji registrovan je 1985. kod homoseksualca koji je imao seksualne kontakte u SAD krajem '70-tih godina.Narednih godina epidemija poprima karakterističan tok – slučajevi oboljevanja se dupliraju na svakih 10-tak meseci.

Do 2003. u Srbiji i Crnoj Gori je registrovano……..

Kako se virus HIV-a prenosi ?

Virus HIV-a se može preneti u toku seksualnog odnosa sa inficiranom osobom tj. preko telesnih tečnosti : sperme, semene tečnosti, vaginalnog sekreta.Seksualni odnos podrazumeva homo i heteroseksualno opštenje i to genito-genitalni,oralno-genitalni i analno-genitalni kontakt.Faktori koji povećavaju rizik od prenošenja HIV-a putem seksualnog odnosa su i prisustvo ranica u genitalnoj regiji i česta promena partnera.

Virus se može preneti putem kontaminirane krvi, što se odnosi na intravenske uživaoce droga koji dele igle i špriceve.Krv dobrovoljnih davalaca krvi kao i organi za transplantaciju se danas obavezno testiraju na HIV.

Virus se može preneti sa zaražene majke ,preko posteljice , na plod, kao i pri samom činu porođaja, ili dojenjem.

Virus se može preneti upotrebom zajedničkog pribora za higijenu : brijača , četkica za zube, i sl.

Dakle, virus HIV-a se NE MOŽE preneti svakodnevnim socijalnim kontaktom, kao što su rukovanje,grljenje,poljubac,preko suza (koncentracija virusa u pljuvački i suzama je veoma niska pa se smatra da je ovakav vid transmisije moguć ’samo teoretski’),kao ni preko intimnog rublja, peškira, zajedničkog pribora za jelo, toaletnih dasaka, u saunama i bazenima, javnom prevozu… Takođe, ne postoje registrovani slučajevi transmisije virusa preko insekata niti sa životinje na čoveka.

Šta se dešava kad HIV virus dospe u čovečiji organizam ?

Pošto HIV virus prodre u organizam domaćina on pokazuje izraziti afinitet prema pojedinim ćelijama : belim krvnim zrncima, nekim ćelijama crevnog epitela, nekim nervnim ćelijama, kao i limfnim čvorovima.

Važno je znati da prisustvo HIV virusa ( tzv. HIV pozitivnost ) ne podrazumeva i oboljevanje od AIDS-a. Smatra se da je prosečan period inkubacije 11 godina .

Koji su simptomi HIV-a / AIDS-a?

Prema pojavi različitih simptoma razlikuju se 3 faze

1. asimptomatska faza - ova faza može trajati više godina (6 – 15), od primoinfekcije, i za to vreme se virus aktivno razmnožava u telu čoveka. Osoba koja je HIV+ ne pokazuje nikakve znakove bolesti ili kliničke simptome, međutim, moguć je prenos virusa na zdravu osobu. Postavljanje dijagnoze moguće je isključivo putem dobrovoljnog testiranja krvi.

2. rana simptomatska faza - ovu fazu infekcije odlikuju simptomi opšteg tipa: glavobolja, povišena temperatura, prolivi, gubitak u težini veći od 10% uz noćno znojenje (slim disease), uvećanje perifernih limfnih žlezda koje su bezbolne na dodir. istovremeno, kao posledica pada imuniteta, mogu se javiti izvesne infekcije kao: oralna kandidijaza, infekcije respiratornog trakta…Kapoši sarkom se može pojaviti relativno rano.

3. kasna simptomatska faza (SIDA ili AIDS) - progresivno smanjenje odbrambenih mogućnosti inficirane osobe povećava rizik od brojnih teških, oportunističkih infekcija od kojih su najčešće infekcije pluća, mozga, digestivnog trakta, kože.

Kako se uspostavlja dijagnoza HIV infekcije i AIDS-a?

Dijagnoza HIV infekcije se postavlja nalazom pozitivnih antitela na HIV u serumu inficirane osobe. Svi HIV + slučajevi se proveravaju još jednim testiranjem visoko specifičnom tehnikom, koja određuje antitela na pojedine delove virusa.

Dijagnoza AIDS-a se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike pojedinih , za AIDS karakterističnih infekcija, uz mikrobiološku potvrdu prouzrokovača infekcije i / ili histološku potvrdu tumora.

Terapija HIV-a / AIDS-a?

- Sprečiti i lečiti oportunističke infekcije koje zbog postojeće imunodeficijencije imaju tendenciju reaktivacije . Najznačajniji problemi koje prave lekovi korišćeni u ove svrhe jesu toksičnost-zbog zbirnog karaktera dugotrajne primene, interakcija među lekovima i razvoj otpornosti mikroorganizama na lekove.

- Antivirusna terapija : zidovudin ( AZT ) je antivirusni lek koji se koristi u lečenju HIV-a i AIDS-a. Zahvaljujući dejstvu AZT-( usporavanje razmnožavanja virusa ) , pacijenti u početku lečenja ređe imaju infekcije , normalizuje im se telesna masa i poboljšava opšte stanje.

Međutim efekat lečenja je prolazan, pa terapija AZT-om nakon jedne godine biva manje efikasna. Razlog je pojava otpornosti na lek.

Smatra se da pacijenti lečeni AZT-om, u poređenju sa onima koji nisu lečeni, imaju produženo vreme preživljavanja i bolji kvalitet života.

- Do danas nije pronađena sigurna i efikasna vakcina protiv HIV-a.

Kako da se zaštitiš?

- Kristi kondom , to je ujedno efikasna zaštita i protiv mnogih drugih seksualno prenosivih bolesti.

- Testirajte se !!!

Poželjno je uraditi testove na HIV pre seksualnog odnosa sa svakim (novim) partnerom,kako bi oboje bili opušteniji prilikom svakog sledećeg odnosa.

- Koristi svoj pribor za ličnu higijenu, brijač, četkicu za zube…

- Igle i špriceve ne deli ni sa kim!

Hepatitis B

Hepatitis B je zapaljenje jetre izazvano HBV (hepatitis B virusom). Izvor infekcije je čovek oboleo od akutnog ili hroničnog hepatitisa B, ili tzv. Zdravi vironoša.

HBV se prenosi transfuzijom kontaminirane krvi ili njenih derivata. Minimalna količina krvi je dovoljna da se prenese HBV.

HBV se može preneti upotrebom nesterilnih igala i špriceva osoba koje se tetoviraju, rade bodypiercing ili intavenskih narkomana.

HBV se može preneti preko telesnih tečnosti u toku seksualnog odnosa kao i poljupcem preko pljuvačke.

HBV može inficirati plod u toku intrauterinog života ili prilikom porođaja ako je majka HBV pozitivna. Iako je virus pronađen i u majčinom mleku, nije dokazana mogućnost transmisije ovim putem.

Koji su simptomi hepatitisa B?

Period inkubacije traje od 50 do 180 dana.

Akutni hepatitis B je zapaljenje jetre gde čitava bolest traje 2-3 meseca. Prvo se javi malaksalost, anoreksija kasnije bolni i otečeni zglobovi, osip po koži. Mokraća može biti boje crnog piva . Sledi stadijum kada se javlja žutilo kože, beonjača , nepca , te kože vrata , tela. Jetra je uvećana, bolna na dodir. Oporavak traje 2-3 meseca kada pacijent nema tegoba a žutilo se povlači.

Hronični hepatitis B imaju one osobe kod kojih se HBV registruje više od 6 meseci. Od 7 do 10 % obolelih postanu hronični nosioci virusa. Oni se osećaju dobro i nemaju kliničke znake i simptome , ali su veoma zarazni.

Subklinički oblik hepatita B – klinički nalaz je neupadljiv i bolest se otkriva slučajno.

Fulminantni oblik je najteži oblik hepatitisa B. Pacijent je uznemiren, zbunjen , usporen , poremećenog sna , ima sladunjav zadah poput mirisa vlažne zemlje.

Dijagnoza i lečenje hepatitisa B ?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda uz laboratorijsku potvrdu nalaza krvi.

Ne postoji specifično lečenje već samo simptomatsko lečenje. Preporučuju se higijensko-dijetetske mere, (unošenje namirnica bez masti), ležanje.

Vakcina protiv hepatitisa B postoji, i prema našem zakonu obaveznoj vakcinaciji podležu:

- zdravstveni radnici (pojedine kategorije)

- intravenski narkomani

- hemofiličari

- pacijenti na hemodijalizi

- deca HBV+ majki

- štićenici institucija za ometene u mentalnom razvoju

Koje su komplikacije hepatitisa B ?

- Komplikacije akutnog hepatitisa se jave u 10-20 % slučajeva kao upala zglobova , oštećenje bubrega, osip kože.

- Komplikacije perzistentnog hroničnog hepatita B su trajna oštećenja jetre, ciroza jetre, karcinom jetre.

- Komplikacije fulminantnog hepatitisa B : koma , smrtni ishod usled iskrvarenja.

Kako da se zaštitiš ?

- koristi kondom

- koristi sterilne igle i špriceve i vodi računa da instrumenti za tetovažu i bodypiercing budu sigurno sterilni

- zbog relativno dugog perioda inkubacije HBV testiranje krvi za transfuziju nije efikasno, pa bi bilo najbolje da eventualnu transfuziju primiš od provereno zdravog davaoca (roditelja, rođaka)

http://www.ifmsa-serbia.org/sex.zdravlje/ppi.htm

Samopregled dojke

Kako izvesti samopregled dojke

Mesečni samopregled dojke uključuje gledanje i opipavanje celih grudi i njihove okoline. Redosled koraka u samopregledu nije bitan, ali je bitno da se svaki korak izvede. Žena prilikom pregleda treba da koristi jagodice, a ne vrhove, tri srednja prsta. Vreme potrebno za samopregled je individualno, zavisi od veličine i oblika dojki, ali obično traje 15 do 20 minuta. Samopregled treba raditi na isti način svakog meseca, obraćajući pažnju na cele dojke i predeo ispod pazuha, i upamtiti kako dojke izgledaju i kakav je osećaj na dodir. Neke žene čak vode i mali dnevnik svojih mesečnih samopregleda.

Obrasci kojih se treba pridržavati tokom samopregleda

Postoje tri različita obrasca samopregleda:

Vertikalni ili “gore – dole” obrazac, obuhvatajući cele grudi.
Spiralni ili prstenasti obrazac, praveći koncentrične krugove, počevši od spoljašnje ivice grudi sve do bradavica.
Klinasti obrazac, ka unutra a zatim ka spolja.

Žena treba da koristi tri različite jačine pritiska (slab, srednji i jači) i male “masirajuće” krugove tokom opipavanja grudi, koristeći pomenute obrasce. Ne treba podizati prste sa grudi tokom opipavanja da se slučajno ne bi propustio neki deo dojke.

Samopregled radite na sigurnom mestu, kada Vas niko ne uznemirava. Tako ćete moći da se u potpunosti skoncentrišete na pregled. Samopregled se radi u toploj prostoriji ili tokom tuširanja toplom vodom da bi tkivo dojke bilo potpuno relaksirano i lakše za opipavanje. Hladnoća ili hladan tuš uzrokuju kontrakciju dojki i bradavica i otežavaju pregled.

Neke žene stavljaju bebi puder ili talk na kožu dojke da bi smanjile trenje i dozvolile prstima da se lakše kreću preko kože. Druge samopregled rade ispod toplog tuša umesto pred ogledalom. Nasapunjenim prstima se smanjuje trenje i olakšano je prepoznavanje promena na dojkama.

Svaki čvorić koji se pipa duže vreme na dojci ili druga promena na dojci i bradavici treba se prijaviti lekaru što je pre moguće.

Regije koje treba pregledati sa posebnom pažnjom

Važno je da se vrlo temeljno pregleda cela oblast oko dojke i dojka svakog meseca:

spolja: pazuh do ključne kosti i ispod dojke
u sredini: samu dojku
unutra: regiju bradavice

Kanceri se češće javljaju u pojedinim regijama dojke. Otprilike polovina kancera se javlja u spoljašnjem gornjem delu dojke, bližem pazuhu. Neki lekari nazivaju ovaj deo “repom dojke” i insistiraju da ga žene sa izuzetnom pažnjom pregledaju.

Približni procenti javljanja kancera dojke u svakoj regiji:

41% u gornjem spoljašnjem kvadrantu
14% u gornjem unutrašnjem kvadrantu
5% u donjem unutrašnjem kvadrantu
34% centralna regija iza bradavice
6% u donjem spoljašnjem kvadrantu

http://www.labris.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=408&Itemid=115

Korisna publikacija koju je objavio Autonomni ženski centar iz Beograda

Samopregled dojke

http://www.womenngo.org.yu/publikacije-azc/samopregled.pdf

Prvi korak

« PRVI KORAK « je devetomesečni edukativni program za podizanje nivoa svesti kod pripadnica romske nacionalnosti o gradjanskom aktivizmu, uzimanju učešća, obaveza i odgovornosti za uključivanje u društvenu zajednicu, kao i predstavnika lokalne samouprave i institucija za njihovo uključivanje u društvene tokove demokratskog društva i zajednice. Ciljnu grupu čini 80 Romkinja od 18 do 50 godine starosti u 4 Opštine Srbije.

Grad Niš(Opštine Palilula, Medijana i Crveni Krst u kojima se nalaze romske mahale Crvena Zvezda, Stočni Trg i Beograd mahala) i Opština Prokuplje, kao i predstavnike institucija u navedenimopštinama (CSR, Domovi Zdravlja, MUP, Tužilaštvo, Nacionalna Agencija za zapošljavanje, obrazovnog sistema ...), organizovanjem radnih sastanaka i okruglih stolova na date teme.

Svrha projekta je učiniti problem marginalizacije Romkinja u društvu vidljivim, a kao rezultat aktivnosti njihovo uključenje u društvenu zajednicu,angažovanjem u lokalnu samoupravu.

Rezultati projekta

Planirane aktivnosti su realizovane bez problema. Za protekla 10 meseca realizovale smo planiranih 24 radionica na 6 tema (prvi mesec-april,pripremne aktivnosti za realizaciju projekta): I tema Ženska ljudska prava,II tema CSR-nadležnosti i usluge , treča tema NSZ-nadležnosti i usluge,četvrta,Nasilje u romskim porodicama,peta-Pravo na zdravstvenu zaštitu i šesta-Moj glas-moja i budučnost moje dece..Na radionicama sa prvom temom prisustvovale su 69 učesnice,dok su na sledeče teme bile prisutne sve 80 planirane učesnice.Romkinje su bile više zainteresovane za sledeče dve teme jer je njihov komentar u 80% bio da im je potrebno sticanje konkretnog znanja koje mogu primeniti u rešavanju svakodnevnih problema.Zapazile smo da su žene iz romskog naselja Crvena Zvezda i iz Prokuplja ,pokazale veču zainteresovanost i spremnost da prihvate svaku našu sugestiju,kao i da same daju svoje, vezane za projektne aktivnosti.Vrlo realno su ocenjivale rad radioničarke tako da je prosečna ocena 4.
Najveći rezultat projekta je što su Romkinje na početku aktivnosti bile stidljive,za vreme pauza nisu se usudjivale da se posluže osveženjem,da postave pitanja i da daju svoje sugestije.Svaka sledeča radionica pokazivala je da se slobodno služe osveženjem,nudile pomoć u posluživanju ,pa čak je na radionici u Prokuplju Mirjana donela tortu i sokove da sa svima proslavi svoj rodjendan.
Zahvaljujući dobro isplaniranim temama 90 % učesnica na radionicama koristeći nova saznanja i informacije dobijenih na radionicama su iskoristile pravo na Radno angažovanje preko CSR-a u Nišu,tako da su umesto molbi za JNP,podnosile zahteve za Radno angašovanje i mnoge od njih po prvi put radile i dobile zvanične plate za svoj rad.Tri učesnice na radionicama iz Prokuplja su iskoristile mogučnost samozapošljavanja i mikrokreditiranja iz NSZ-a,pa su otvorile samostalne trgovinske radnje.Sve učesnice pozitivno deluju na svoje sunarodnice u sredinama gde žive i šire stečena saznanja.Pored njih i veliki broj muškaraca je na njihovo insistiranje krenulo u aktiviranje i koriščenje mogučnosti za rad i samozapošljavanje.
Predvidjen je i ostvaren kontakt sa adekvatnim institucijama lokalne samouprave koji je ostvaren kroz sastanke i dopise,Mnogo veča zainteresovanost predstavnika institucija je bila prilikom predstavljanja projektnih aktivnosti,zadataka i ciljeva,pa smo od njih dobile materijale koje smo delile učesnicama na radionicama (prezentacija NSZ-a,zahteve,formulare,dokumenta potrebna za ostvarivanje prava iz socijalno pravne zaštite –CSR). Na sledečem sastanku posle dobijene informacije da če radioničarke biti aktivistkinje Osvita i da su oni predvidjeni honorarom za izlaganje na okruglom stolu,spremnost i oduševljenje za saradnju je splasnulo.
Kada smo realizovale okrugle stolove: „Prvi korak za poboljšanje položaja Romkinja u Nišu-Prokuplju“,u Nišu 29.11.2007.godine i u Prokuplju 12.12.2007.godine, pokazalo se da su se većina odazvali (u Nišu nisu došli samo predstavnici NSZ-a i CSR-a jer su prvi bili na tribini komisije za RR organizovanu u isto vreme kada i naš okrugli sto ,a drugi na savetovanju u Vrnjačkoj banji).Ipak je na tribinu došla načelnica gradske Uprave za primarnu dećiju i socijalnu zaštitu,koja je u gradskoj strukturi predpostavljena navedenim institucijama,tako da je ona pokazala spremnost da utiče kao njihov nalogbodavac da se odazovu svim našim potrebama za dalji rad.Spremnost za saradnju svi odazvani su pokazali na taj naćin što niko od prisutnih nije prihvatio predvidjeni honorar za učešće na okruglom stolu u Nišu i u Prokuplju.Sredstva su ostavili organizaciji.
Na našu radost pri organizovanju tribine:“Moj glas – moja i budučnost moje dece“,u Nišu 25.01.2008.godine i u Prokuplju 26.01.2008.godine,pored žena odazvao se i veliki broj muškaraca , koji su pozitivno prihvatili tribinu ,govoreći da se retko do sada njima obračalo na tako jednostavan i razumljiv naćin,objašnjavajući im strukturu vlasti,značaj svakog glasa i principe demokratskog društva.

Osvit u Dekadi Roma

Udruženje Romkinja OSVIT učestvuje u radnim telima i ...

Mreže

OSVIT učestvuje u radu sledećih mreža:

- Ženska Romska mreaža
- Asocijacija RTV Nišava
- Mrežu za promovisanje prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji
- Ženski pokret Srbije
- Mrežu protiv nasilja nad ženama
- Braniteljke ljudskih prava
- KOCID - žene, sirvomaštvo, razvoj
- Potpisnice Memoranduma o saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava
- Članice smo radne grupe Ministarstva zdravlja za unapredjenje zdravlja Roma
- Članice radne grupe "Evropska Romska Politika" u Dekadi Roma za Srbiju

Press clipping

Drugi pišu o nama

Niško udruženje Romkinja Osvit pomaže deci s posebnim potrebama

Druženjem protiv izolacije

(objavljeno u Danasu,29.03.2007.)

Niš - Udruženje Romkinja Osvit iz Niša započelo je projekat "Raširi mi krila" koji bi trebalo da obezbedi stvaranje baze podataka, ali i zbrinjavanje dece romske nacionalnosti s posebnim potrebama koja žive na teritoriji grada. Prema podacima Osvita, u Nišu živi oko 150 porodica romske nacionalnosti s jednim ili više članova s posebnim potrebama, a izvestan broj porodica ne koristi nikakvu stručnu pomoć jer se nalazi "van zdravstvenog i socijalnog sistema države". U stručnom zbrinjavanju dece iz 15 najugroženijih porodica, kao i podsticaju njihovih roditelja da koriste sistemsku pomoć, udruženju Osvit pomoći će i Ustanova za dnevni boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju "Mara", jedina ustanova takvog tipa u jugoistočnoj Srbiji.

- Svaka porodica koja ima članove s posebnim potrebama ima teškoće, ali kod porodica romske nacionalnosti one su još veće zbog toga što je reč uglavnom o neobrazovanim i ekstremno siromašnim porodicama, bez osnovnih sredstava i uslova za lečenje. Zbog toga su deca iz ovih porodica najčešće zatvorena iza četiri zida i potpuno izolovana - rekla je juče novinarima Ana Saćipović, predsednica Osvita i koordinatorka programa "Raširi mi krila".
Projekat "Raširi mi krila" finansijski je podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Z. M.

Narodne novine

Tekstovi

Besplatna pravna pomoć

Drugi deo naših aktivnosti odnosio bi se na povezivanje socijalno ugroženih pripadnika romske nacionalnosti,raseljenih lica i povratnika iz inostranstva koji takodje nailaze na diskriminaciju pri pokušaju ostvarivanja svojih prava u CSR-u (JNP,MOP,)raseljenih lica (prava na povračaj imovine ,dokumentaciju)povratnike iz inostranstva koji takodje teško ostvaruju prava na zdravstvenu zaštitu,socijalno pravnu zaštitu i nostrifikaciju dokumentacije.

Sve vreme (6 meseci) realizacije projekta po 2 medijatorke u svakoj od navedenih romskih mahala svakodnevno će na terenu informisati pripadnike romske nacionalnosti o aktivnostima projekta,pomagati u uspostavljanju kontakta sa organizacijom i besplatnom pravnom službom,kao i obezbedjivanju potrebne dokumentacije.Na samom početku,sredini i pri kraju projekta deliče flajere sa informacijama o projektu i naćinu ostvarivanja prava.

Na početku projekta koordinatorka i partneri uradiče idejno rešenje flajera i plakata koji če biti podeljeni u romskim mahalama,istaknuti u opštinskoj zgradi i relevantnim institucijama.

Na početku projekta,sredini i na kraju projekta koordinatorka i partneri medijski če prezentovati projektne aktivnosti,rezultate i mogučnosti ostvarivanja prava,kao i iz kojih oblasti(TV emisije na lokalnim medijima).Na romskoj RTV Nišava kontinuirano če ići obaveštenje o projektu i pozivati Rome da se obrate za pomoć besplatnoj Pravnoj službi i Osvitu.

Prema odabranim kategorijama korisnika ( ukupno 100 korisnika )pružaće se adekvatna pravna pomoć(savetodavna,pisanje podnesaka,krivičnih tužbi,zastupanja na sudu) i to iz oblasti nasilja u porodici,razvoda braka,pravo na starateljstvo nad detetom,ostvarivanja prava na alimentaciju,podela imovine.

Socijalno ugrožena kategorija Roma pravo na MOP,JNP,socijalne stanove,smeštaj ostarelih Roma u gerontološki centar,radno-pravna pomoć,ostvarivanje prava na tudju negu.

Raseljena lica,pravo na povračaj imovine,vadjenje dokumentacije

Povratnici , zdravstvena zaštita,socijalno-pravna zaštita,nostrifikacija dokumentacije

Porodično pravo

Pravna regulativa vezana za porodično pravo.

Brošura

Brosura

Dani romske kulture

DANI ROMSKE KULTURE
07 - 09.04.2010. godine, Evropska kuća - Nis
Organizator: Udruženje Romkinja „Osvit"

07.04.2010.god.
10-20h Izložba radova poznatih romskih slikara iz LURS-a
Izložba ručnih radova Romkinja

08.04.2010.god.
11-11.30h. Svečana akademija povodom 8. aprila Svetskog dana Roma izlagači :

• Gradonačelnik Niša Miloš Simonović - otvaranje manifestacije i pozdravna reč
• Alija Saćipović - predsednik Saveta zа ljudska i manjinska prava SG Niš Romi kroz istoriju
• Osman Balić koordinator Lige za Dekadu Roma - Romanipen - Romi danas

1 1.30 - 12h Književno stvaralaštvo Roma
• Ваја Saitović Lukin
• Valentina Baktijarević
• Slavko Demirović

11 - 12.30h Romi kroz klasičnu muziku
• Učenici muzičke škole " Dr.Vojislav Vučković"

12.30 h Koktel

U nastavku je otvorena postavka slika i radova.

09. 04. 2010. god
10-20h Izložba radova poznatih romskih slikara iz LURS-a.

Izložba ručnih radova Romkinja i zatvaranje manifestacije.

Opšti cilj projekta

Doprinos očuvanju i negovanju romske kulture
Specifični cilj:
Prezentovanje romske kulture građanima Niša i okoline povodom 8 aprila Svetskog dana Roma
Zadaci
Obezbedjivanje materijalnih uslova za realizaciju projekta:

- lobiranje fondera I lokalne samouprave za materijalnu podršku

Kontinuirano informisanje Roma,gradjana lokalne zajednice I svih relevantnih sistema o aktivnostima I uspesima u radu

- javnim nastupima na lokalnim elektronskim I pisanim medijima
- izrada pozivnica, lifleta I plakata
- stvaranje tima za ove aktivnosti

Osmišljavanje I realizacija konkretnih programa I zadataka za manifestaciju “ Dani romske culture “
- Svećana Akademija u Evropskoj kući
- Izložba postavki slika romskih slikara u Evropskoj kući
- Predstavljanje poznatih romskih književnika
- Izložba fotografija “Cigani sveta”
- Izložba rućnih radova Romkinja sa motivima tradicije,običaja I kulture Roma
- Koktel
Najveći doprinos realizaciji manifestacije dalo je Likovno udruženje Roma Srbije - ( LUR) iz Trstenika, jer su za minimalna sredstva dozvolili da se ulja na platnu priznatih akademskih slikara Roma i reprodukcija fotografija „Cigani sveta“ transportuju I postave na našoj manifestaciji.
06.aprila je otpočela priprema i uređenje prostora „Evropske kuće“ – unete su i izložene umetničke slike i fotografije, ručni radovi Romkinja, primerci dela romskih književnika, urađene su postavke etno-predmeta i narodnih nošnji i obavljene su poslednje pripreme za otvaranje manifestacije, planirano za naredni dan.
07.aprila bila je otvorena postavka dostupna svim građanima i građankama Niša od 10 do 20 časova.
Centralni deo manifestacije je bio 08.aprila. Svečanoj akademiji je prisustvovalo 80 gostiju, čelnika grada, predstavnika lokalne samouprave, institucija, NVO, političkih stranaka i predstanika medija. Za svaku pohvalu je činjenica da je taj broj skoro dvostruko veći od broja pozvanih zvaničnika, što je dokaz velike zainteresovanosti za samu manifestaciju. Svečanu akademiju povodom 08.aprila – Svetskog dana Roma otvorila je Dušica Davidović u ime gradonačelnika Niša i čestitala romskoj zajednici praznik. Alija Saćipović, predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava SG Niš upoznao je goste sa istorijom Roma. Osman Balić, koordinator Lige za Dekadu Roma predstavio je gostima položaj Roma u Srbiji danas.
U okviru zabavnog programa nastupili su učenici muzičke škole „Dr.Vojislav Vučković“ iz Niša, koji su izveli dela klasične muzike na temu Roma.
Romski književnici su gostima recitovali svoje pesme, na romskom i srpskom jeziku.
Svečana akademija završena je koktelom za sve prisutne.
Povodom cele manifestacije štampan je promo materijal i katalog koji je pratio manifestaciju u 1000 primeraka. Već na polovini drugog dana trodnevne manifestacije, promo materijal je podeljen zainteresovanim posetiocima.
09.aprila je takođe bila otvorena postavka ručnih radova Romkinja, slika i fotografija, od 10 – 20h, ali je i tada kao i prethodnih dana, usled velikog broja zainteresovanih posetilaca manifestacija zatvarana tek nakon 22h.
Komentari vezani za manifestaciju dokazuju da bi se ovakva manifestacija podržala i na dalje jer je ovo bio prvi put da se u Nišu na ovakav način prezentuje kultura i tradicija Roma. Prvi put su se na ovoj manifestaciji odazvali svi predstavnici romskih NVO-a, što do sada nije bio slučaj da ujedinjeno nastupe u predstavljanju svojih vrednosti.

Ekonomski osnažene izaćI ćemo iz nasilja

Opšti cilj projekta je Osnažiti žrtve nasilja za nastavak samostalnog života van kruga nasilja kroz kreiranje novih modela mehanizama i politika svih relevantnih aktera društverne zajednice

Specifični ciljevi su:

1. . Povećati nivo svesti Romkinja o ženskim ljudskim pravima i sistemima zaštite od nasilja
2. Obučiti 20 Romkinja za odredjena zanimanja i pisanje biznis plana
3. Pripremiti 20 Romkinja za dobijanje mikrokredita i samozapošljavanje
4. Trasirati novi model – servis za rešavanje problema nasilja nad ženama kroz ekonomsko osnaživanje.
5. Stvoriti partnerske odnose izmedju institucija ,ustanova,NVO-a i žrtava nasilja za pronalaženje pozitivnih modela pri rešavanju problema nasilja nad ženama.
6. Smanjiti nasilje nad ženama kroz ekonomsko osnaživanje
Krajnji rezultat projekta je prekvalifikovano 20 Romkinja koje su žrtve porodičnog nasilja i ukljućene u program samozapošljavanja.
Formiran novi mehanizam- servis sistema na lokalu za izlazak iz porodićnog nasilja.
Ciljnu grupu projekta ćine 20 Romkinja žrtve porodičnog nasilja, starosne dobi od 18 do 45 godina starosti,ekstremno siromašne,bez kvalifikacije da zasnuju bilo kakav radni odnos,koje su ekonomski zavisne od nasilnika,bez mogućnosti da ih primarna porodica porekla prihvati nakon izlaska iz kruga nasilja.
Direktne korisnice projekta biće 20 Romkinja koje su se obratile SOS telefonu na romskom jeziku.Indirektni korisnici projekta su njihova deca i primarna porodica porekla koja nema uslova da ih prihvati,kao i sve žrtve porodičnog nasilja koje će na ovaj naćin biti osnažene da pokrenu promene u svom životu.
Očekivani rezultati projekta

1. Povećati nivo svesti Romkinja o ženskim ljudskim pravima i sistemima zaštite od nasilja
2. Obučiti 20 Romkinja za odredjena zanimanja i pisanje biznis plana
3. Pripremiti 20 Romkinja za dobijanje mikrokredita i samozapošljavanje,kao i
obučiti ih kroz praksu – volonteri praktikanti u frizerskim salonima za dalji samostalni rad
4. Smanjiti nasilje nad ženama kroz ekonomsko osnaživanje
5. Trasirati novi model- servis za rešavanje nasilja nad ženama kroz ekonomsko osnaživanje.
6. Stvoriti partnerske odnose izmedju institucija ,ustanova,NVO-a i žrtava nasilja za pronalaženje pozitivnih modela pri rešavanju problema nasilja nad ženama.

20 Romkinja koje su žrtve nasilja pokreću samost6alni biznis I izlaze iz situacije nasilja.

Rezultati projekta

20 Romkinja je osnaženo putem edukacija na radionicama za izlazak iz nasilja i ostvarivanje njihovih prava na život bez nasilja pozivajući se na zakonsku regulativu
23 Romkinje su dobile mogućnost za ekonomsku nezavisnost od nasilnika putem prekvalifikacije za frizerke
2 Romkinje su dobile podsticajna sredstva za otvaranje STR
20 Romkinja je dobilo poćetni pribor za samostalan rad i obezbedjivanje egzistencije za sebe i svoju decu
7 Romkinje su dobile mogućnost da prodju kroz prekvalifikacije
Podignuta je svest šire javnosti o problemu nasilja i mogućnostima za izlazak iz nasilja
Trasiran je novi model servisa za izlazak iz nasilja
Svih 20 korisnica projektnih aktivnosti nastavile su dodatne besplatne prekvalifikacije za pedikirke,manikirke,nadogradnju noktiju i kose po sopstvenom izboru na Akademiji

Ostvarena je održivost projekta produženjem saradnje ovog servisa

Gerento domacice

- 2007 – 2008 - „ Pomoć i nega ostarelih lica“ – Javni radovi finansiran od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
- 33 Roma/kinja dobilo je posao na odredjeno vreme od 6 meseci ( 15 gerentodomaćica,5 gerentodomaćina,doktorka,medicinska sestra,sociološkinja,ekonomistkinja,2 molera i zidara,2 vozača,poslovodja,bravar,električar i vodoinstalater) i ekonomsku nezavisnost za svoje petočlane porodice.
- 75 ostarelih i invalidnih lica imalo je pomoć i negu u održavanju lične i stambene higijene ,kao i druženje i socijalizaciju u trajanju od 6 meseci

Za 10 korisnika projekta - ostarelih lica u okviru projekta adaptirali smo i okrećili stambeni prostor koji inače nisu mogli da održavaju predhodnih godina zbog teške ekonomske situacije.Tako je za jednu staru baku nakon 10 godina prvi put okrečena kuča i sanirano prokišnjavanje krova.Na me3sečnom nivou imali su pomoć u dobijanju hemikalija za ličnu i higijenu stana.

Imamo pravo na očuvanje identiteta

PORUKA: gradjanima Niša
Romi gradjani Niša, nemaju uslova za negovanje i očuvanje svoje kulture i tradicije.1980 –te godine oduzet im je prostor zbog razvoja grada i obećano da će dobiti novi, što do danas nije uradjeno.
25.000 Roma Niša gubi svoj identitet i asimiliraju se u večinsko stanovnoištvo zaboravljajući bogatstvo i obojenost svoje kulture koja je ugradjena u osnov mnogih kultura.
Mali Pilerovi su deca sa izuzetnim talentom koja su godinama svirali na ulici,jer nisu imali gde !
Zbog dece Niša poput Pilerovih, zbog svih Roma, pridružite se našem zahtevu da dobijemo prostor i priliku gde će se svi gradjani Niša družiti sa nama i upoznati naše vrednosti.
Podrška svih vas,vaš potpis je od velikog znaćaja da gradjani odlućuju i da Romi dobiju Romski kulturni centar.

O projektu

Romi kojih ima oko 25 000 u Nišu što ćini oko 10%, celokupnog stanovništva Niša nemaju Ustanovu u kojoj bi očuvali i negovali svoju kulturu,tradiciju i običaje što dovodi do njihove asimilacije u globalno stavnoništvo i gubljenja nacionalnog identiteta.
Otvaranjem Romskog kulturnog centra ,svi gradjani Niša dobili bi mogućnost da na jednom mestu upoznaju likovno I književno stvaralaštvo Roma bogato tradicionalnim folklorom
Ovaj problem je od prioritetnog značaja za romsku zajednicu, ali i za celu društvenu zajednicu. Rešavnjem ovog problema podigao bi se kvalitet života svih građana a pre svega romske zajednice. Ovaj problem najviše pogađa romsku zajednicu jer su u nemogućnosti da ostvare svoja zakonima zagarantovana prava Zbog nepoznavanja kulture tradicije i običaja Roma ( nepostojanje uslova da se upozna) većinsko stanovništvo u najvećem procentu ima stereotipe I predrasude o Romima, što njih stavlja u položaj građana drugog reda.

Zakon o zaštiti prava I sloboda nacionalnih manjina PRAVA NA OČUVANJE POSEBNOSTI

Čl.12
Izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje, prenošenje i javno ispoljavanje nacionalne i etničke, kulturne, verske i jezičke posebnosti kao dela tradicije građana, nacionalnih manjina i njihovih pripadnika je njihovo neotuđivo individualno i kolektivno pravo.
U cilju očuvanja i razvoja nacionalne i etničke posebnosti, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju posebne kulturne, umetničke i naučne ustanove, društva i udruženja u svim oblastima kulturnog i umetničkog života.
Ustanove, društva i udruženja iz prethodnog stava samostalni su u radu.

Opšti cilj: Doprinos očuvanju i negovanju identiteta Roma.
Specifični cilj:
U narednih deset meseci da se donese Odluka SG Niš o obezbeđivanju prostora za Romski kulturni centar.
Rezultati projekta: 1.Podnet Zahtev SG Niš za dobijanje RKC-a
2.Doneta odluka SG Niš o odredjivanju prostora za RKC

„Imamo pravo na očuvanje identiteta“ je desetomesečni program za ostvarivanje prava Roma/kinja na očuvanje svog nacionalnog identiteta,kulture tradicije i običaja u instituciji kulture za Rome/kinje.Projektom smo predvidele podnošenje gradjanske inicijative-zahtev SG Niš da se donese Odluka o obezbedjivanju prostora u Nišu za otvaranje Romskog kulturnog centra.Cilj javnog zagovaranja ostvarićemo realizacijom tri sastanka sa predstavnicima romskih nevladinih organizacija kako bismo dobile saradnike za pokretanje gradjanske inicijative – Zahtev SG Niš i Gradonačelniku za donošenje odluke o obezbedjivanju prostora za Romski kulturni centar. Organizujući tri tribine na teritorijama opština sa najvećim procentom stanovnika romske nacionalnosti informisaćemo i pozvati sve gradjane/ke bez obzira na nacionalnu pripadnost da nam se pridruže u akciji javnog zagovaranja.Sa 3 organizovanih sastanaka sa predstavnicima gradskih opština Niša,predsednikom SG Niš,većnicima SG Niš,lobiraćemo predstavnike lokalnih samouprava,većnike i odbornike da nam daju podršku.Jednomesećnim ulićnim akcijama na trgovima i prometnim mestima u gradu sakupljaćemo potpise gradjana koji će time dati podršku donošenju odluke za RKC.
Na kraju projekta je orgtanizovanje okruglog stola sa koktelom na kome ćemo pozvati sve relevantne aktere za ostvarivanje našeg cilja (odbornike,predstavnike lokalne samouprave, predsednika SG Niš, gradonačelnika,predstavnike OCD-a..) na kome ćemo izložiti ciljeve i aktivnosti projekta sa koga ćemo uputiti Zahtev Gradonaćelniku i SG Niš. Sve aktivnosti će biti kontinuirano propraćene podelom promo materijala, medijskom kampanjom i TV Spotom.

Koračajmo zajedno

1. Ciljevi i zadaci projekta
1. Podići nivo znanja kod Romkinja iz Aleksinca i Pirota o proceduri u radu lokalne samouprave i institucija kroz edukaciju.
1.1. Tokom 3 meseca, održati u svakoj od 2 nobve opštine po 3 radionice na teme: usluge i obaveze CZSR, usluge i obaveze NSZ i pravo na glas (ukupno 6) za po 15 Romkinja.
2. Putem edukacije podići nivo svesti Romkinja o potrebi građanskog aktivizma u 6 naselja 5 opština: Palilula, Crveni krst, Prokuplje, Aleksinac i Pirot.
2.1. Organizovati 6 dvodnevnih seminara, u svakom naselju po 1, za po 15 Romkinja na temu Građanska participacija u lokalnoj samoupravi, tokom 7 meseci.
2.2. Organizovati 6 sastanaka- radionica (u svakom naselju po 1) sa po 15 Romkinja koje su prošle seminar, na kojima će odrediti prioritetne probleme sredine u kojoj žive i uputiti zahtev lokalnoj samoupravi za rešavanje tog problema
3. Podići nivo znanja Romkinja o funkcionisanju lokalne samouprave u opštinama: Palilula, Crveni krst, Prokuplje, Aleksinac i Pirot, putem edukacije
3.1. Organizovati 5 sastanaka sa po 15 Romkinja (u svakoj opštini po 1 sastanak) na kojima će predstavnici opština predstaviti rad lokalne samouprave
3.2. Organizovati 5 odlazaka ( u svakoj opštini po1) i prisustvo na sednicama Opštinskog veća za po 5 najaktivnijih učesnica u projektnim aktivnostima ( korisnica)
4. RADIONICE (u novim opštinama)
Projektom smo akcenat bacile na edukaciju i budjenje svesti Romkinja o važnosti gradjanske i političke participacije u društvenoj zajednici, strukturi rada i nadležnosti lokalne samouprave.
U Aleksincu je Osvit bila prva organizacija koja je radila projekat vezan za osnaživanje i podizanje nivoa svesti o važnosti gradjanske participacije. Na prvoj radionici odazvalo se 65 učesnika/ca, jer je za Rome/kinje bila novina da neko nešto organizuje za njih. Očekivanja su im bila od humanitarne pomoći do čiste radoznalosti. Taj prvi susret sa njima pretvoren je u tribinu na kojoj smo se predstavile, razgovarale sa njima o njihovim problemima, potrebama i Dekadi Roma. Tribina je trajala oko sat i po, a nakon toga smo pozvale zainteresovane Romkinje da se uključe na radionicu sa temom usluge i obaveze CSR-a prema gradjankama. Formirana je grupa od 15 učesnica i one su nastavile do kraja realizacije projekta.
U Pirotu smo već na samoj radionici imale formiranu grupu učesnica od 15 Romkinja, medijatorka je dobro odradila posao i pozvala predvidjen broj Romkinja za ućešće na radionici. Sve tri izabrane teme radionica: Usluge i obaveze CSR-a,NSZ-a i pravo na glas su pokazale da su Romkinje iz ove dve opštine i te kako bile zainteresovane za njih jer su nailazile na probleme u kontaktu sa nadležnim institucijama. Obrazovna struktura Romkinja u novim opštinama je bila iznad obrazovnog nivoa učesnica iz niških opština, ali smo mi htele da u novoizabranim opštinama Aleksinac i Pirot gde nisu postojale ženske organizacije pomognemo pri formiranju novih, što i jeste rezultat projekta, pa smo preko medijatorki pozivale obrazovanije Romkinje koje će moći da vode organizaciju.

SEMINARI / SASTANCI
Nakon planiranih radionica na navedene teme, krenule smo sa realizacijom seminara u Prokuplju, Nišu – Stočni Trg, Crvena Zvezda i Beograd mahala, Aleksinac i Pirot na kome je predstavljena struktura i nadležnosti lokalne samouprave. Sve učesnice su pokazale veliko interesovanje za strukturu rada lokalne samouprave, nadležnosti i rokove za režavanje podnetih zahteva gradjana. U Prokuplju nam je studentkinja rekla da bez obzira na obrazovanje ne poznaje rad i strukturu lokalne samouprave i da je ovakav vid seminara neophodan za sve gradjane bez obzira na obrazovanje,pol i nacionalnu pripadnost.
Pozitivan rezultat projektnih aktivnosti – sastanak u Pirotu je, da je finalizirano osnivanje nove NVO „Atsinkani„- Cigani, na našu inicijativu i podršku. Sa novoosnovanom NVO, i nakon projektnih aktivnosti ostačemo u kontaktu i nastaviti podršku. U toku realizacije našeg projekta sekretarka nove NVO iz Pirota Tatjana Petrović je sa nama bila na seminaru GI za pisanje predloga projekata po standardima EU.

Na sastaku u Prokuplju proistekla je inicijativa žena da se majci maloletnog delikventa pomogne u prijavi policijske torture. Maloletnik je prebačen u popravni dom za maloletnike u Kruševcu, a protiv policajaca koji su izvršili policijsku torturu poveden je postupak,i po poslednjim informacijama oni su kažnjeni.
U Nišu su učesnice prepoznale zajednički problem, uredjenje romskog groblja i postavljanje kontejnera koji su uklonjeni nakon čišćenja. Dopis prvi put poslat 21.08.2008.god. Nažalost, morale smo više puta ponoviti slanje dopisa i uspostavljanje kontakta telefonom, ali bez pismenog odgovora problem je delimično rešen. Uradjena je akcija čišćenja groblja i asfaltiranje staza na groblju, mada kontejneri nisu vračeni.
POSETA SEDNICAMA SO
Završna aktivnost projekta je bila da po 5 najaktivnijih ućesnica na seminarima organizovano prisustvuju sednicama SG ili SO u opštinama u kojima žive.prisustvovale su na sednicama u Nišu 02.02.2009.god,18.02.2009.god i 23.03.2009.god.U Prokuplju i Aleksincu 11.03.2009.Kako je predvidjeno da jedna predstavnica organizacije vodi učesnice da prisustvuju sednici,aleksinačku grupu vodila je Ana,a u Prokuplju Zoka.Sa Pirotskom lokalnom samoupravom nismo muspele da uspostavimo saradnu,pa su učesnice projektnih aktivnosti iz ovog grada bile uskračene za mogučnost da praktično vide proces odlućivanja na sednicama SO.
Nasuprot stavu predstavnika lokalne samouprave u Pirotu, U Nišu su nakon stabilzacije političke strukture posle izbora odgovorili na naše zahteve i predstavnice iz tri romske mahale su bile na sednicama SG Niš. Našoj inicijativi pozitivno je odgovorila SO Prokuplje gde je takodje SO Prokuplje prisustvovalo 5 Romkinja. Največe uvažavanje i spremnost na saradnju imale smo od predstavnika lokalne samouprave u Aleksincu. Bilo nam je izuzetno zadovoljstvo da se naše Romkinje sa takvim uvažavanjem prihvate i da se na samom početku sednice svi odbornici obaveste o prisustvu gradjanki na sednici, pozdravi Osvit za pokrenutu inicijativu i svi prisutni budu upoznati sa projektom. Najveće zadovoljstvo nam je bilo što smo prva i jedina NVO na jugu Srbije koja je gradjanke uvela na sednici SG.

Evaluacioni seminar za učesnice iz svih uključenih opština.
5. To je bila prilika da se Romkinje izNiša, Crvena Zvezda, Stočni Trg, Beograd mahala, Prokuplja, Pirota i Aleksinca, upoznaju, razmene pozitivna-negativna iskustva, upute jedna drugoj sugestije za dalju gradfjansku participaciju, udruže, a da mi od njih dobijemo sugestije za nastavak aktivnosti u nekim drugim projektima prema njihovim potrebama.
6. Sve učesnice su se posebno obukle i doterale za seminar, pa nam je izuzetno zadovoljstvo bilo videti na okupu tako savremene i aktivne Romkinje iz južne Srbije na okupu. Kao poklon i uspomenu na projekat „Koračajmo zajedno“ dobila je svaka učesnica šolju sa logom organizacije, donatora i GI, na kojoj je utisnuta zajednička slika svih učesnica, slikana toga dana na seminaru.
• Korisnička grupa
Direktni korisnici:
90 punoletnih Romkinja od 18 do 45 godina starosti, različitog stepena obrazovanja Od kojih 60% čine obrazovane Romkinje i 40% neobrazovane. 60 Romkinja iz pomenute 4 opštine su bile korisnice ppredhodno podržanog projekta, i još 30 i to po 15 Romkinja iz opština: Aleksinac i Pirot,iz novouključenih opština.

Indirektni korisnici
Predstavnici lokalnih institucija CSR, NSZ, političke partije, lokalna samouprava, mediji, drugi NVO koji se bave ljudskim pravima, šira društvena zajednica.

- Rezultati
- formirana NVO „Atsinkani“ u Pirotu
- Pokrenuta prijava za policijsku torturu u Prokuplju
- Romkinje iz 3 niške romske mahale pokrenule su zajedničku inicijativu za uredjenje romskog groblja.Rezultat uredjene i asfaltirane staze na groblju
- U Aleksincu smo pomogle formiranje nove ženske NVO „Nada“ kojoj smo obezbedile donatora oko finansiranja troškova registracije, nekoliko edukativnih seminara kod GI i u pisanju prvog projekta.
- Znanje stečeno u ovom projektu 90 edukovanih učesnica prenose na ostale na članove/ce svoje porodice, prijateljice, komšinice, jednom rečju i na ostale pripadnice romske nacionalnosti u svojoj sredini.
- Prva smo NVO koja je gradjanke – Romkinje odvela na sednicu SG
- 10 aktivistkinja Osvita osnažene su za medijaciju,zastupanje i pregovaranje sa lokalnom samoupravom, radioničarski rad kao i za pisanje projekata po standardima EU.

• Ostvareni uticaj projekta

Zainteresovana je lokalna samouprava za saradnju sa romskim NVO koji rade za opšti interes gradjana/ki romske nacionalnosti što utiče na podizanje kvaliteta života i unapredjenje ljudskih prava u lokalnoj zajednici.
Podignuta svest i znanje Romkinja o strukturi i radu lokalne samouprave i značaju pokretanja gradjanske inicijative za unapredjenje njihovog položaja u društvu.

• Zaključci i naučene lekcije

Projekat je izazvao veliko interesovanje medija i šire javnosti. Romkinje su pokazale spremnost da preudzmu inicijative za pozitivne promene i unapredjenje njihovog položaja u društvu. Naučena lekcija je da je neophodno raditi sa predstavnicima lokalne samouprave na širenju tolerancije i razbijanju predrasuda o Romima/kinjama,jer je za ostvarivanje ljudskih prava potrebna saradnja svih aktera društvene zajednice.Sledeča naučena lekcija je da za realizaciju projektnih aktivnosti moramo proširiti krug saradnika iz lokalne samouprave jer zbog čestih političkih promena u strukturama lokalne vlasti,dolazi do teže realizacije aktivnosti.Ukoliko se ugovori saradnja čak i ako postoji pisana dokumentacija i potvrda saradnje,pri promeni strukture ne pridržavaju se dogovora predhodnika.

O aktivnostima projekta

RADIONICE (u novim opštinama)
Projektom predvidjene aktivnosti realizovane su u vremenski odredjenom terminu. Sve pripremne aktivnosti su protekle bez problema, ali je došlo do problema nakon prvih kontakata i uspostavljanja dogovora o saradnji u toku dalje realizacije predvidjenih aktivnosti. Uzrok tome su nestabilna politička situacija na lokalu, izbori, promena političke strukture na vlasti na lokalnom nivou. Za uspostavljanje sarednje sa novim predstavnicima lokalne samouprave utrošile smo mnogo više vremena, sastanaka i kontakata telefonom i faksom, kao i lične energije od predvidjenog. Projektom smo akcenat bacile na edukaciju i budjenje svesti Romkinja o važnosti gradjanske i političke participacije u društvenoj zajednici, strukturi rada i nadležnosti lokalne samouprave.U kontaktu sa lokalnom samoupravom došli smo do zaključka da je neophodno raditi paralelno sa svim stejkholderima. Ukoliko ne postoji senzibilnost zaposlenih u lokalnoj samoupravi za romsku zajednicu kao i nepoznavanje njihove kurturološke razlićitosti, što se pokazalo u ovom projektu, teže se postižu ciljevi i željeni rezultati projekta, a osnažene Romkinje nailaze na diskriminaciju i predrasude prema njima, što nas je vračalo na početak i ponovno osnaživanje.
U Aleksincu je Osvit bila prva organizacija koja je radila projekat vezan za osnaživanje i podizanje nivoa svesti o važnosti gradjanske participacije. Na prvoj radionici odazvalo se 65 učesnika/ca, jer je za Rome/kinje bila novina da neko nešto organizuje za njih. Očekivanja su im bila od humanitarne pomoći do čiste radoznalosti. Taj prvi susret sa njima pretvoren je u tribinu na kojoj smo se predstavile, razgovarale sa njima o njihovim problemima, potrebama i Dekadi Roma. Tribina je trajala oko sat i po, a nakon toga smo pozvale zainteresovane Romkinje da se uključe na radionicu sa temom usluge i obaveze CSR-a prema gradjankama. Formirana je grupa od 15 učesnica i one su nastavile do kraja realizacije projekta.
U Pirotu smo već na samoj radionici imale formiranu grupu učesnica od 15 Romkinja, medijatorka je dobro odradila posao i pozvala predvidjen broj Romkinja za ućešće na radionici. Sve tri izabrane teme radionica: Usluge i obaveze CSR-a,NSZ-a i pravo na glas su pokazale da su Romkinje iz ove dve opštine i te kako bile zainteresovane za njih jer su nailazile na probleme u kontaktu sa nadležnim institucijama. Obrazovna struktura Romkinja u novim opštinama je bila iznad obrazovnog nivoa učesnica iz niških opština, ali smo mi htele da u novoizabranim opštinama Aleksinac i Pirot gde nisu postojale ženske organizacije pomognemo pri formiranju novih, što i jeste rezultat projekta, pa smo preko medijatorki pozivale obrazovanije Romkinje koje će moći da vode organizaciju. Nakon planiranih radionica na navedene teme, krenule smo sa realizacijom seminara u Prokuplju, Nišu – Stočni Trg, Crvena Zvezda i Beograd mahala, Aleksinac i Pirot na kome je predstavljena struktura i nadležnosti lokalne samouprave. Predstavnici lokalnih samouprava za predavanja na seminaru su se odrekli honorara, osim u Prokuplju, gde smo saradniku iz opštine isplatile honorar. Sve učesnice su pokazale veliko interesovanje za strukturu rada lokalne samouprave, nadležnosti i rokove za režavanje podnetih zahteva gradjana. U Prokuplju nam je studentkinja rekla da bez obzira na obrazovanje ne poznaje rad i strukturu lokalne samouprave i da je ovakav vid seminara neophodan za sve gradjane bez obzira na obrazovanje,pol i nacionalnu pripadnost.

SEMINARI / SASTANCI
Realizovale smo 6 dvodnevnih seminara za po 15 učesnica u Aleksincu,Pirotu,Prokuplju i Nišu (3) u Regionalnom centru iz naselja Stočni Trg,Beograd mahala i Crvena Zvezdana kojima su radioničarke iz Osvita i po 1 predstavnik lokalne samouprave iz navedenih opština predstavili strukturu i nadležnosti lokalne samouprave.
Kako je u doradi projekta došlo do stapanja predvidjenih sastanaka na kojima bi predstavnici lokalne samouprave približili lokalnu samoupravu gradjankama i navedenih seminara ( u odobrenom budžetu to je jedna stavka za dvodnevne seminare).Stude3ntkinja srpskog jezika i književnosti iz Prokuplja dala je sugestiju da se ubuduče i muškarcima organizuju ovakvi seminari jer bez obzira na stepen obrazovanja najveći broj gradjana ne poznaje strukturu rada lokalne samouprave,a da je neophodno poznavati je kako bi se izborili za svoja prava.Najčešća pitanja su bila za rokove u kojima su nadležne institucije i lokalna samouprava u obavezi da odgovore na njihove zahteve,jer se u praksi to nikada ne primenjuje,kao i kome treba da ulože žalbu na čutanje administracije.
Nakon realizovanih predvidjenih aktivnosti u odobrenom budžetu, preostala su sredstva iz budžetskih linija za prenoćišta van Niša, honorara saradnika i manjih stavki,pa je koordinatorka prosledila Zahtev za odobrenje da se preostala sredstva namene realizaciji Evaluacionog seminara u Nišu.Pa je u Nišu realizovan 1 jednodnevni seminar za po 5 učesnica iz svih opština (30) tri vozača i 7 aktivistkinja Osvita, tako da smo imale ukupno 40 učesnika/ca na seminaru.
Sledeča aktivnost koja je realizovana je organizovanje sastanaka na kojima bi učesnice prepoznale prioritetni problem u njihovoj zajednici i pokrenule gradjansku inicijativu.
Pozitivan rezultat projektnih aktivnosti – sastanak u Pirotu je, da je finalizirano osnivanje nove NVO „Atsinkani„- Cigani, na našu inicijativu i podršku. Sa novoosnovanom NVO, i nakon projektnih aktivnosti ostačemo u kontaktu i nastaviti podršku. U toku realizacije našeg projekta sekretarka nove NVO iz Pirota Tatjana Petrović je sa nama bila na seminaru GI za pisanje predloga projekata po standardima EU.
Na sastaku u Prokuplju proistekla je inicijativa žena da se majci maloletnog delikventa pomogne u prijavi policijske torture. Maloletnik je prebačen u popravni dom za maloletnike u Kruševcu, a protiv policajaca koji su izvršili policijsku torturu poveden je postupak,i po poslednjim informacijama oni su kažnjeni.
U Nišu su učesnice prepoznale zajednički problem, uredjenje romskog groblja i postavljanje kontejnera koji su uklonjeni nakon čišćenja. Dopis prvi put poslat 21.08.2008.god. Nažalost, morale smo više puta ponoviti slanje dopisa i uspostavljanje kontakta telefonom, ali bez pismenog odgovora problem je delimično rešen. Uradjena je akcija čišćenja groblja i asfaltiranje staza na groblju, mada kontejneri nisu vračeni.

POSETA SEDNICAMA SO
Završna aktivnost projekta je bila da po 5 najaktivnijih ućesnica na seminarima organizovano prisustvuju sednicama SG ili SO u opštinama u kojima žive.prisustvovale su na sednicama u Nišu 02.02.2009.god,18.02.2009.god i 23.03.2009.god.U Prokuplju i Aleksincu 11.03.2009.Kako je predvidjeno da jedna predstavnica organizacije vodi učesnice da prisustvuju sednici,aleksinačku grupu vodila je Ana,a u Prokuplju Zoka.Sa Pirotskom lokalnom samoupravom nismo muspele da uspostavimo saradnu,pa su učesnice projektnih aktivnosti iz ovog grada bile uskračene za mogučnost da praktično vide proces odlućivanja na sednicama SO.
Nasuprot stavu predstavnika lokalne samouprave u Pirotu, U Nišu su nakon stabilzacije političke strukture posle izbora odgovorili na naše zahteve i predstavnice iz tri romske mahale su bile na sednicama SG Niš. Našoj inicijativi pozitivno je odgovorila SO Prokuplje gde je takodje SO Prokuplje prisustvovalo 5 Romkinja. Največe uvažavanje i spremnost na saradnju imale smo od predstavnika lokalne samouprave u Aleksincu. Bilo nam je izuzetno zadovoljstvo da se naše Romkinje sa takvim uvažavanjem prihvate i da se na samom početku sednice svi odbornici obaveste o prisustvu gradjanki na sednici, pozdravi Osvit za pokrenutu inicijativu i svi prisutni budu upoznati sa projektom. Najveće zadovoljstvo nam je bilo što smo prva i jedina NVO na jugu Srbije koja je gradjanke uvela na sednici SG.

Koristi Dekade Roma na lokalu

Glavni cilj projekta je upoznavanje i uključivanje lokalne samouprave i Romske zajednice u realizaciju akcionih planova iz Dekade Roma radi postizanja efikasnih i pozitivnih rezultata u sprovođenju Dekade Roma.

Specifični cilj projekta je lobiranje za prihvatanje napisanih lokalnih akcionih planova i uticaj da se urade lokalni akcioni plan za zdravstvo i žene.

Svrha projekta je upoznati romsku i društvenu zajednicu ,kao i predstavnike lokalne samouprave sa Dekadom Roma

Ciljna grupa: Romi/kinje ,110 korisnika od toga 60 žena i 50 muškaraca,zaposleni u lokalnoj samoupravi,gradjani Niša

Aktivnosti

9 radionica- svakog meseca po jedna u tri romske mahale
prva radionica u tri romske mahale (Beograd mahala, Stočni trg, Crvena zvezda) na temu: Dekada Roma-strategija I upoznavanje sa pojmom Dekade Roma, akcioni planovi I rodna ravnopravnost kroz Dekadu Roma
druga radionica u tri romske mahale na temu :akcioni planovi za obrazovanje i zapošljavanje i tribina na teritoriji GO Palilula ( gde se nalaze Crvena zvezda i Stočni trg)
treća radionica na temu: akcioni planovi za stanovanje i zdravstvo i okrugli sto sa predstavnicima lokalne samouprave
Deljenje 500 Flajera, 50 plakata, 100 majica za natpisom DEKEDA ROMA, gostovanje u 4 emisije na lokalnim televizijama, interviju u novinama, 2 tribine na kojima su bili prisutni mediji, okrugli sto u Medija centru
2 tribine- u dve opštine

Tribina pod nazivom „ ROMI I DEKADA ROMA“
Ovom tribinom želele smo da naše sugradjane bez obzira na nacionalnu pripadnost upoznamo sa ciljevima Dekade i akcionim planovima koji su prihvaćeni i na taj način doprinesemo ostvarivanju ciljeva Dekade Roma.

Okrugli sto

Organizovan je u Medija Centar u Nišu za predstavnike lokalne samouprave ,institucija socijalne zaštite,NSZ-a i obrazovanja na temu „ Iskoristimo Dekadu Roma za njihovu integraciju“
Rezultati:
Na radionicama smo koristili termine i reči koje su korisnicama razumljivi bez upotreba stučnih termina kako bi priča o Dekadi Roma njima bila razumljivija i pristupačnija. Rezultat priče o Dekadi Roma preneta na njihovom nivou jeste da korisnici znaju šta je to Dekada Roma, koje je godine potpisana i do kada će trajati, kako Dekada Roma može koristiti Romima,pa je nakon toga broj prijavljenih za upis u srednje škole i na fakultetima povećan za 50% u odnosu na prošlu godinu a svima njima je ujedno omogućena stipendija.
Većinsko stanovništvo je na tribinama dobilo informacije o mogučnostima inkluzije Roma,koji na taj naćin doprinose povečanju standarda cele društvene zajednice.
Na okruglom stolu predstavnicima lokalne samouprave iznete su informmacije da u okviru Dekade Roma mogu aplicirati kod donatora za unapredjenje položaja Roma,a indirektno i za unapredjenje cele društvene zajednice,uredjenje infrastrukture romskih naselja i sredine u kojima se romska naselja nalaze....
Prisutni predstavnici osnovnih i srednjih škola pozvali su nas na dalju saradnju oko ukljućivanja njihovih učenika romske nacionalnosti na afirmativne akcije u dekadi Roma.
Dobile smo poziv od CSR-a „Sveti Sava“ u Nišu da predstavimo naš rad na Oktobarskim susretima CSR-a Srbije i Regiona u Niškoj Banji.
Naše komšije pripadnici većinskog stanovništva su nakon tribina pokazali spremnost da podrže afirmativne akcije iz Dekade,jer im je razjašnjeno da kroz afirmativne akcije upisa romskih učenika u srednje škole i na fakultete,njihova deca ne gube svoje mesto u predvidjenom broju za upis u školu,već se afirmativnom akcijom za upis romskih učenika otvara dodatno mesto u razredu.

Osvit u informisanju gradjana/ki za upis pripadnika/ca nacionalnih manjina na PBS i značaj novih izbora za Nacionalne savete

“SAZNAJ I REAGUJ ”projekat u realizaciji Ženske romske Mreže Srbije i
Ženske romske Mreže Vojvodine podržan od OEBS-a

Nosioci aktivnosti za Žensku romsku Mrežu Srbije su

Udruženje Romkinja “Osvit” –Niš i
Udruženje gradjanki “Ženski prostor”-Niš

Upisom u poseban birački spisak došli smo u situaciju da će se Romi birati u NRS kroz neposredne izbore. Situacija oko upisa je bila neizvesna do poslednjeg dana isteka roka u poseban biracki spisak, sto nas je zateklo nespremne. Nakon upisa u poseban birački spisak članice ŽRMV došle su do zaključka da bi nastalu situaciju trebalo iskoristiti na sledeći način da se Romkinje što aktivnije uključe u kampanju za izbor u Nacionalni savet tako što će proći takvu vrstu edukaciju na kojoj će shvatiti značaj zastupljenosti što večeg broja Romkinja u Nacionalni savet. Takođe radom na terenu imaćemo, uvid u pravo stanje stvari kada je u pitanju njihova opredeljonost za listu na kojoj će biti zastupljene isključivo žene.

Ulaskom većeg broja Romkinja u Nacionalni savet Roma, poboljšaće se položaj Romkinja u oblasti obrazovanja, informisanje, očuvanja kulture, jezike sa posebnim aspektom na rodnu ravnopravnosti.
Razlog zbog ovog prioriteta je višestruk: jer su žene nedovoljno informisane o ingerencijama Nacionalnog saveta, jer su žene značajno biračko telo koje je zapostavljeno i u slučaju da nisu dobro obaveštene glasaće onako kako im neko sugeriše.

Na radionicama bi se govorilo o ingerencijama Nacionalnog saveta, značaju izlaska na izbore, značaju njihovog učešća da izađu na izbore kako bi podržale žene koje bi se angažovale u rad NRS.

Nakon održanih radionica i evaluacije ostali bi smo u kontaktu sa ženama kao sa sigurnim glasačicama koje bi nas podržale na potencijalnoj listi/listama.

Projekat se realizovao u nekoliko faza:

I FAZA

Press konferencija u Media centru u Beogradu na kojoj bi se obavestila javnost o aktivnostima koje će se realizovati u romskim naseljima povodom izbora za RNS na teritoriji Srbije. Na Press konferenciji predstavljena je Platforma RŽM

Platforma Romsko-ženske mreže Srbije i Ženske romske mreže Vojvodine

Uzimajući u obzir da su ženska prava u Srbiji i dalje ugrožena i da se sa diskriminacijom suočavaju pripadnici manjinskih grupa, ukazujemo da su prava žena iz manjinskih grupa posebno ugrožena.

Prema popisu Republike Srbije iz 2002. godine ukupno romske populacije na teritoriji Srbije ima 108193 od kojih 52% čine žene, uz postojanje tvrdnji od strane romskih organizacija, aktivista i aktivistkinja da ih ima mnogo više od zvaničnih podataka. Prema postojećim istraživanjima i analizama Romkinje predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa koje se svakodnevno suočavaju sa svim oblicima diskriminacije: u obrazovanju, ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, pri zapošljavanju i učešću u javnom i političkom životu. Imajući u vidu specifičan položaj Romkinja u zajednici usled patrijahalnih normi i običaja, Romkinje su izložene nasilju u porodici i višestrukoj diskriminaciji u društvu.

Podaci iz Izveštaja iz senke koje su načinile organizacije Romsko-ženske mreže Srbije, a koji je razmatran na 38. sednici Komiteta Ujedinjenih nacija za praćenje sprovođenja Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije, govore da:

• Životni uslovi Roma u Srbiji su ekstremno neadekvatni, što je rezultat uslova stanovanja i siromaštva koji su ispod standarda.
• Romkinje u Srbiji su u mnogim slučajevima bez ličnih dokumenata. Ovo je naročito slučaj sa izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicama, što predstavlja veliku prepreku za ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava.
• Među izabranim funkcionerima u Srbiji skoro da nema Romkinja.
• Zakonska rešenja i strategije koje su do sada usvojene od strane Vlade Srbije sa ciljem da se poboljša socioekonomski položaj Roma nisu se pokazale kao adekvatne za Romkinje i vrlo često im nedostaje rodna perspektiva koja uzima u obzir specifičnu situaciju i potrebe Romkinja.
• Nasilje nad Romkinjama je sistemsko i rasprostranjeno, a do njega dolazi i u okviru romske zajednice i van nje.

Komitet Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije Ujedinjenih nacija (CEDAW Komitet) je u Zaključnim komentarima za Republiku Srbiju objavljenim u junu 2007. godine, posebno istakao loš položaj Romkinja u Srbiji i preporučio hitno sprovođene mera za ukidanje diskriminacije iz prakse i običaja prema Romkinjama kroz 7 preporuka (član 20, 24, 28, 30, 32, 36, 38).

Posebno ističemo da je CEDAW Komitet Ujedinjenih nacija naglasio slabo učešće žena, posebno žena iz nacionalnih manjina, u političkom i javnom životu Republike Srbije, u telima koji ih predstavljaju i na visokom nivou donošenja odluka.

Iako je Republika Srbija usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost, Zakon o ravnopravnosti polova i druge zakonske akte, položaj Romkinja se još uvek nije poboljšao.

U Nacionalnoj strategiji za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost naglašava se da višestruko diskriminisane žene imaju poseban problem kako bi se u većem broju uključile u javni i politički život.

Romsko-ženska mreža Srbije i Ženska romska mreža Vojvodine podsećaju da Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena, u članu 4.1.2. kao poseban cilj ističe ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju, i to kroz povećanje učešća žena u predstvničkim telima na svim nivoima.

Romsko-ženska mreža Srbije i Ženska romska mreža Vojvodine pozdravljaju donošenje zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina i podršku aktivnostima vezanim za izbore za Savete nacionalnih manjina, kao i zakonsku odredbu kojom se propisuje 30% manje zastupljenog pola na izbornim listama i u sazivima Nacionalnih saveta. Stoga članice Mreža donose:

PLATFORMU

Ciljevi Platforme:

1. Učešće žena u javnom i političkom životu, posebno u izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina Republike Srbije;
2. Promovisanje politike ravnopravnosti i tolerancije;
3. Ostvarivanje prava u oblastima: Obrazovanja, Kulture, Informisanja, Službene upotrebe jezika i pisma .

Članice Mreža se obavezuju da će ove ciljeve ostvarivati držeći se principa:

• Ostvarivanja aktivnog i pasivnog biračkog prava za sve Romkinje tj. prava da biramo i budemo birane;
• Razumevanje potreba Romkinja i njihovo osnaživanje da preuzmu aktivnu ulogu u rešavanju svojih problema i ostvarivanju svojih interesa;
• Politike solidarnosti sa drugim ženama i marginalizovanim grupama;
• Transparentnosti u radu među članicama Mreža i u odnosu na romsku i širu zajednicu;
• Uključenosti i otvorenosti Mreža za prijem novih članica i uvažavanje različitih mišljenja i stavova;
• Umrežavanja i saradnje sa Odborima za rodnu ravnopravnost ostalih Saveta nacionalnih manjina.

Zahtevamo:

1. Poštovanje zakonske odredbe Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina o uključenosti manje zastupljenog pola na izbornim listama (član 72);
2. Poštovanje zakonske odredbe istog zakona o raspodeli mandata po redosledu na listi (član 98);
3. U slučaju odustajanja kandidatkinje od mandata, obavezno je zameniti osobom istog pola;
4. Podršku svim kandidatkinjama na svim listama;
5. Podršku angažovanju pripadnica nacionalnih manjina za ženska pitanja u radu Nacionalnih saveta;
6. Obavezno formiranje i aktivan rad Odbora za rodnu ravnopravnost u svim Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

II FAZA-

Trening za aktivistkinje obe Mreže koje će biti uključene u organizovanje I realizaciju tribina po romskim naseljima sa ciljem da se romska populacija bolje upozna sa ingerencijama nacionalnog saveta, da se upiše u poseban birački spisak I da podrži kandidatkinje koje će raditi u interesu Romkinja.

III Faza-

1. Upis Roma i Romkinja u poseban birački spisak do 21. maja 2010. u opštinama u Vojvodini ( Bačka Topola, Plandište, Sremski Karlovci, Temerin, Čoka, Ada, Titel, Novi Sad, Alibunar, Bač, Bačka Palanka, Zrenjanin, Subotica, Stara Pazova, Bečej, Kikinda i Bela Crkva). Južna i centralna Srbija Aleksinac, Beograd – Barajevo ,Čukarica, Bor , Bela Palanka,Niš ,Vranje , Leskovac Bujanovac , Surdulica, Vlasotince, Vladićin Han , Gadjin Han, Lebane,Merošina, Medvedja i Preševo

Tribine po romskim naseljima u kojima će se govoriti o značaju izlaska na izbore za RNS

Pored ovog projekta Osvit je realizovao radionice u tri romska naselja u Nišu Beograd mahala,Stočni trg I Crvena Zvezda na kojima je predoćio prednost I znaćaj participacije Romkinja kao kandidatkinja na listama za izbor RNS-Romski Nacionalni Savet pod nazivom “Podržimo žene za bolje sutra” finansiran od OXFAM NOVIB-a I Gradjanskih Inicijativa.

Otvorite nam vrata

„Otvorite nam vrata“ je 6-to mesečni edukativni program u realizaciji U.R.“Osvit“ koji se bavi problemom isključenosti Romkinja iz života lokalne zajednice u opštinama Niš(Medijana,Palilula), Aleksinac, Pirot i Prokuplje.
Svrha projekta je osnaživanje Romkinja i mobilizacija zajednice kroz obostranu edukaciju vodeći se principima inkluzije.
Opšti cilj projekta: je Doprinos povečanoj participaciji Romkinja u kreiranju javne politike lokalne zajednice
Specifični cilj je: Stvartanje uslova za aktivno učešće Romkinja Južne Srbije u kreiranju politika lokalnih samouprava.
Direktna ciljna grupa : su 75 predstavnika lokalnih samouprava i 75 Romkinja iz romskih mahala u navedenih 5 opština.
Indirektna ciljna grupa: su društvena, lokalna i romska zajednica u 5 navedenih opština.
Očekivani rezultati su: Povećan broj senzibilisanih predstavnika lokalnih samouprava za uključivanje Romkinja u proces javne politike. Romkinje su stekle nova znanja za jačanje kapaciteta i kompetentnosti .Povečan broj Roma/kinja uključenih u tela lokalne samouprave.

O projektu

• Direktni korisnici
• . Učesnice na radionicama su nam bile 75 punoletnih Romkinja iz 5 opština južne Srbije (Niš/Plalilula,Medijana;Aleksinac,Pirot i Prokuplje) po 15 Romkinja koje su prošle kroz osnaživanje na predhodno podržanim projektima u programu.Na obe prve radionice u navedenim opštinama uverile smo se da su polaznice mnogo spremnije za rad,jer su već imale iskustva kako se radi na radionicama.Na poćetku radionice nakon predstavljanja potsetile smo se tema radionica iz predhodnih projekata i bile smo prijatno iznenadjene koliko su od izlaganog materijala usvojile.Bile su zainteresovane za novi projekat i pokazale spremnost da aktivno ućestvuju na novim radionicama.
• Veliko odobravanje su pokazale kada su čule da su predvidjeni seminari za zaposlene u institucijama.Svaka od njih je iznela svoje iskustvo sa zaposlenima u institucijama i da su puni predrasuda iako one sada mnogo više znaju o svojim pravima i institucijama lokalne samouprave.Obrazovna struktura učesnica je od svršene osnovne škole do studentkinja, a starosna granica od 18-do 45 godina, od kojih 60% čine obrazovane Romkinje i 40% neobrazovane. iz romskih mahala(koje su prošle kroz projektne aktivnosti do sada podržanih projekata,i imale mogučnost edukacije nižeg nivoa)
•
• 75 predstavnika lokalnih samouprava iz navedenih opština na 5 seminara „Istorija,kultura i tradicija Roma“ po 15 predstavnika zaposlenih u institucijama ( po 3 iz Doma Zdravlja,škola, NSZ-a,CSR-a,PU, lokalne samouprave i Komisije za RR ) koji imaju moć odlučivanja i kreiranja javne politike, i koji će moći da deluju na svoje kolege na razbijanju predrasuda i stereotipa o Romima.
•
Realizujući projekat „Otvorite nam vrata“ Osvit je postao prepoznatljiva organizacija na teritoriji južne Srbije Niš, Aleksinac, Prokuplje i Pirot po profesionalnom i odgovornom pristupu pronalaženju pozitivnog rešenja za unapredjenje položaja Roma/kinja i parnerstvu sa lokalnim samoupravama.
Potpisani su Memorandumi o saradnji izmedju Osvita i lokalnih samouprava Niš (Palilula i Medijana),Aleksinac,Prokuplje i Pirot.
Tako je na nivou Grada Niša na predlog koordinatorke projekta ukljućeno 12 Roma/kinja u radnim grupama za izradu LAP-a za decu Niš po meri dece.Ona je članica Multisektorskog Saveta i vodja tima za romsku decu.
Koordinatorka je članica Saveta za rodnu ravnoperavnost i jednake mogučnosti pri SG Niš,ukljućena kao ekspertkinja za pitanje žena,pri čemu je Niš prvi grad koji je ukljućio ekspertkinju van politićke pripadnosti.
Formiran je Savet za ljudska i manjinska prava pri SG Niš gde je Rom predsednik Saveta,a predsednica Osvita članica Saveta sa još 5 predstavnika romskih NVO-akoji su članovi Saveta.
Pri izradi LAP-a za socijalnu zaštitu gradjana Niša ukljućena su 2 predstavnika romske zajednice.
Uradjen je nacrt LAP-a za unapredjenje položaja Romkinja u Nišu i pred nama je javna rasprava pred podnošenje SG Niš-a..
Aktivistkinja Osvita Irena je postavljena za sudiju porotnika pri višem sudu u Nišu.
Ana je ukljućena u tim za borbu protiv bolesti zavisnosti na nivou grada.
Osvit se redovno poziva na javne rasprave pri donošenju dokumenata i strategija grada.
Udruženje Romkinja „Nada“iz Aleksinca je uz podršku Osvita dobila dva projekta i uspostavila dobru saradnju sa lokalnom samoupravom Aleksinca.Preporućile smo ih Yurom Centru iz Niša za partnere u njihovom projektu.
Udruženje „Atsigani“ iz Pirota je napisao svoj prvi projekat uz našu podršku i poslat je na više adresa donatora.Povezale smo ih sa njihovom lokalnom samoupravom.
Lokalni koordinator iz Prokuplja je povezan sa grupom Romkinja koje su nam bile ućesnice na radionicama i nastavljaju saradnju.
Kao članica komisije Ministarstva zdravlja uticala je na zapošljavanje romkinja u 60 gradova Srbije kao Medijatorki u zdravstvu
Potpisan je Memorandum o saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava.
Osvit je povećao broj volontera i aktivista.Sve naše ućesnice u projektu 73 su se prijavile za naše saradnice i volonterke.Dve ućesnice na radionicama su nam se prikljućile kao aktivistkinje i ravnopravno rade sa nama.
Unapredile smo naša lična znanja i pojaćale kapacitete organizacije uz pomoć Jovanke trenerice TRI TIMA.

Prvi korak do mojih prava

I pored dosadašnjih mogučnosti za usluge besplatne pravne pomoći kroz razne vidove,bez asistencije volonterki SOS-a izložene su prikrivenoj diskriminaciji koje same ne mogu dokazati tako da najčešće odustaju od daljih postupaka za zaštitu i ostvarivanje svojih prava. Zbog toga smo odlućile da ovakav vid saradnje sa uslugama besplatne pravne pomoći može doprineti poboljšanju kvaliteta pruženih usluga, kao i povečanju broja pruženih usluga.
Drugi deo naših aktivnosti odnosio se na povezivanje socijalno ugroženih pripadnika romske nacionalnosti, raseljenih lica i povratnika iz inostranstva koji takodje nailaze na diskriminaciju pri pokušaju ostvarivanja svojih prava u CSR-u (JNP,MOP,) raseljenih lica (prava na povračaj imovine ,dokumentaciju) povratnike iz inostranstva koji takodje teško ostvaruju prava na zdravstvenu zaštitu,socijalno pravnu zaštitu i nostrifikaciju dokumentacije.

Sve vreme (6 meseci) realizacije projekta po 2 medijatorke u svakoj od navedenih romskih mahala svakodnevno su na terenu informisale pripadnike romske nacionalnosti o aktivnostima projekta, pomagale u uspostavljanju kontakta sa organizacijom i besplatnom pravnom službom, kao i obezbedjivanju potrebne dokumentacije. Na samom početku, sredini i pri kraju projekta delile su flajere sa informacijama o projektu i načinu ostvarivanja prava.
Na početku projekta koordinatorka i partneri uradile su idejno rešenje flajera i plakata koji su bili podeljeni u romskim mahalama, istaknule u opštinskoj zgradi i relevantnim institucijama.
Na početku projekta, sredini i na kraju projekta koordinatorka i partneri medijski su prezentovali projektne aktivnosti, rezultate i mogućnosti ostvarivanja prava, kao i iz kojih oblasti (TV emisije na lokalnim medijima). Na romskoj RTV Nišava kontinuirano su išla obaveštenja o projektu i pozivani su Romi da se obrate za pomoć besplatnoj Pravnoj službi i Osvitu.

Prema odabranim kategorijama korisnika ( ukupno 100 korisnika ) pružala se adekvatna pravna pomoć(savetodavna, pisanje podnesaka, krivičnih tužbi, zastupanja na sudu) i to iz oblasti nasilja u porodici, razvoda braka, pravo na starateljstvo nad detetom, ostvarivanja prava na alimentaciju, podela imovine.
Socijalno ugrožena kategorija Roma pravo na MOP, JNP, socijalne stanove, smeštaj ostarelih Roma u gerontološki centar, radno-pravna pomoć, ostvarivanje prava na tudju negu.
Raseljena lica,pravo na povračaj imovine,vadjenje dokumentacije
Povratnici , zdravstvena zaštita,socijalno-pravna zaštita,nostrifikacija dokumentacije

Zrno peska pod lupom

Ovo je tromesečni projekat koji če kroz set od 6 radionica, izradu spota koji če se emitovati u toku trajanja projekta na lokalnim medijima,i promotivnog materijala promovisati toleranciju i zajedništvo medju mladim pripadnicama lokalnog stanovništva.8 pripadnica većinskog stanovništva i 8 pripadnica romske nacionalnosti,učesnice radionica,zajedno će raditi na idejnom rešenju tv spota i propagandnog materijala,koji će one uz pomoć aktivistkinja Osvita deliti na trgovima i prolaznim mestima grada.

Cilj je razbijanje predrasuda o Romima, razvijanje tolerancije i zajedničkog života na lokalu.

Očekivani rezultati su: Nastavak druženja učesnica u projektu,nakon aktivnosti,kao primer za poboljšanje odnosa medju mladim devojkama iz razlićitih nacionalnih i staležnih grupacija,kao i stvaranje novih medjunacionalnih druženja.

„Obuka za samozapošljavanje Roma u Nišu” Opština Medijana,Osvit - donator UNDP

Dugoročni (opšti) cilj

Podizanje nivoa osposobljenosti romske nacionalne zajednice u cilju smanjenja siromaštva i stvaranja boljih uslova života.

Kratkoročni (specifični) ciljevi (maksimalno dva)

1. Osposobiti 10 romkinja – roma za obavljanje samostalne delatnosti

2. Stvoriti pozitvne primere u cilju dodatnog motivisanja romske nacionalne zajednice za obrazovanjem i sticanjem dodatnih veština

Ciljne grupe/ korisnici

Ciljna grupa projekta su pripadnice, odnosno pripadnici romske nacionalne zajednice sa osnovnim obrazovanjem koji su spremni da steknu dodatno obazovanje u cilju samozapošljavanja.
Direktni korisnici će biti 10 pripadnika romske nacionalne zajednice sa evidencija nacionalne službe za zapošljavanje, koji će nakon realizovanog projekta biti osposobljeni za samostalno obavljanje delatnosti putem samozapošljavanja.
Indirektni korisnik je društvena zajednica, posebno romska nacionalna zajednica čijim će pripadnicama,odnosno pripadnicima biti omogućeno zapošljavanje i smanjenje siromaštva.

Očekivani rezultati projekta

- 13 pripadnica-pripadnika romske nacionalne zajednice osposobljeno za samostalno obavljanje delatnosti
o zavrseni kursevi u cilju sticanja sertifikata za obavljanje samostalne delatnosti
o zavrsena obuka za pisanje biznis planova u cilju dobjanja kredita za započinjanje obavljanja samostalne delatnosti.

Uspešno otpočinjanje samostalne delanosti, osnivanjem najmanje dve samostalne radnje