Upoznaj svoje telo

Upoznaj svoje telo ... tekst

Kontracepcija

Zaštita od neželjene trudnoće

Kontracepcija je pojam koji se koristi za razne metode i sredstva koji se koriste kao zaštiita od neželjene trudnoće. Ako se kontraceptivna sredstva i metode ne koriste prilikom seksualnog odnosa, i do trudnće ipak dođe, a ne postoje uslovi za rađanje deteta, krajnji izlaz je prekid trudnoće- abortus.
Kontracepcija i abortus (kao krajnji izlaz iz neželjene situacije koji treba smanjiti na najmanju meru pravilnom upotrebom kontracepcije) su načini PLANIRANJA PORODICE, a ovaj pojam predstavlja pravo ljudi da

• rađaju decu onda kada ih zaista žele i imaju mogućnost da im pruže zdrav život ispunjen ljubavlju
• da prave vremenske razmake između dva porođaja koji su u interesu zdravlja žene i oporavka njenog organizma od prethodne trudnoće i porođaja (oko 1,5 - 2 godine)
• da rode onoliko dece koliko žele i mogu da podignu
• da rađaju zdravu decu (bez poremećaja gena i organskih poremećaja)
• da žene rađaju decu u odgovarajućoj životnoj dobi i onda kada nisu bolesne od nekih bolesti koje bi ugrozile njihov život i zdravlje tokom trudnoće ili na porođaju

Kontracepcija nije tema o kojoj samo žena treba da misli, nego oba partnera, najbolje zajedničkom odlukom nakon saveta ginekologa!

Izbor kontraceptivne metode ili sredstva zavisi od mnogih stvari i veoma je dobro posavetovati se sa svojim ginekologom pre odluke koje će se sredstvo koristiti.
Ginekolog će prilikom razgovora sa devojkom ili ženom ustanoviti koliko ona ima godina i u kakvom je zdravstvenom stanju, da li je bolovala od nekih bolesti i kakvih, da li sada boluje i da li uzima stalno neke lekove. Važno je uzeti i podatke o ginekološkom stanju - da li su menstrualni ciklusi uredni (svakih 28 + - 4 dana), da li su obilni i bolni, da li je bilo porođaja, abortusa, spontanih ili namernih, da li je bilo ginekoloških oboljenja- upale polnih organa, mioma (dobroćudnih izraštaja mišićnog tkiva materice), ciste jajnika, vanmaterične trudnoće, operacije na polnim organima. Sastavni deo razgovora su i pitanja o seksualnom životu para koji želi kontracepciju. Pitanje je koliko su česti seksualni odnosi, da li je to samo sa jednim partnerom, da li žena ili devojka ima stalnog partnera ili ima povremene odnose sa različitim partnerima.
Ginekološkim pregledom se ustanovljava trenutno stanje polnih organa, što je naročito važno prilikom preporučivanja nekih kontraceptivnih sredstava (detaljnije objašnjeno kasnije kod pojedinih vrsta kontraceptivnih sredstava). Preporuka za ginekologe je da devojke koje prvi put dolaze na savetovanje za kontracepciju, ne treba odmah pregledati, nego tek na kontroli, jer je dokazano da je ginekološki pregled u prvom susretu sa ginekologom vrlo često stresogeno iskustvo koje će mnoge devojke odbiti od daljih poseta ginekologu.

 

http://www.zdravljezene.co.yu/article-67.htmls

Izbor

 

Vaš izbor, kad je kontracepcija u pitanju, zavisi od vašeg godišta i zdravstvenog stanja.

Pod pojmom kontracepcija podrazumijevaju se sve tehnike i sredstva koja koristimo u svrhu sprecavanja zaceca i neželjene trudnoce. Od svih sredstava jedino muški i ženski kondom imaju i dodatnu prednost da pružaju zaštitu i od polno prenosivih bolesti.

Pregled kontraceptivnih sredstava i tehnika koje vam predočavamo bi mogao da vam pomogne da izaberete metod kontracepcije koji vam najviše odgovara s obzirom na vaše navike, godište i zdravstveno stanje. Upoznaje vas sa razlicitim vrstama, koliko su pouzdane, koje su im prednosti i mane. Preporucljivo je medutim da konacnu odluku donesete u dogovoru s vašim doktorom ili ginekologom. Vecinu je potrebno da prepiše doktor, osim na primjer muških kondoma koji se kupuju bez recepta u apotekama. Moramo napomenuti da se kod nas u Crnoj Gori ženski kondomi i dijafragma (koji bi se mogli, takođe, kupiti u apotekama) ne mogu naći, to jest ne postoje u prodaji.

KORIŠĆENJE KONTRACEPCIJE:

Koliko će pojedina metoda kontracepcije biti djelotvorna zavisi od toga koliko imate godina, koliko cesto imate polne odnose i da li odredeno sredstvo pravilno koristite.

ZABLUDE O KONTRACEPCIJI:

Žena može ostati trudna:

• ako ima snošaj za vrijeme menstruacije
• pri prvom polnom odnosu
• ako pri polnom odnosu ne doživi orgazam
• ako muškarac prekine snošaj prije ejakulacije
• bez obzira na pozu koju par zauzima prilikom polnog cina.
  
  
  
  

KONTRACEPCIJA I DOJENJE :

Žena ne može ostati trudna ako u potpunosti doji svoje novorodence do navršenih 6 mjeseci života. Pod tim podrazumijevamo da:

• mora dojiti dijete redovno, po noci kao i po danu
• dijete ne hrani nicim osim vlastitim mlijekom
• nema menstruaciju.

DO KADA JE POTREBNO KORISTITI KONTRACEPCIJU?

Kontracepciju je potrebno koristiti do menopauze. Ako žena ude u menopauzu prije 50. godine života, treba da nastavi da koristi kontracepciju dok ne produ dvije godine od posljednje menstruacije. Za žene starije od 50 godina to se razdoblje smanjuje na godinu dana.

http://www.sexedukacija.cg.yu/sexed/kontracepcija.php

 

Metode kontracepcije

 

Reč kontracepcija zapravo je skraćena verzija riječi kontrakoncepcija (sprečavanje začeća). Razlikujemo šest vrsta kontracepcije:

1. Prirodne metode kontracepcije („plodni dani“)
2. Mehanička kontracepcija (kondom, spirala...)
3. Kemijska kontracepcija (spremicidna sredstva)
4. Hormonska kontracepcija („antibaby-pilula“)
5. Intrauterina kontracepcija
6. Trajne metode kontracepcije (sterilizacija)

 

Kontracepcija obuhvata sve metode koje sprečavaju nastanak neželjene trudnoće. Kontraceptivne metode nisu specifikum današnjice. Najverovatnije postoje koliko i ljudski rod. U nekim delovima sveta primjenjuju se normalno, dok u nekima još uvek postoje predrasude i strah, nažalost zbog opšeg neznanja populacije.

Hormonske kontraceptivne tablete najsigurniji su i najčešće korišten oblik kontracepcije u zemljama razvijenog sveta. Osim njih, postoje i druge metode hormonske kontracepcije (injekcije, potkožni implantati, flasteri, vaginalni prstenovi).

Maternični ulošci kontraceptivna su metoda koja se uglavnom koristi kod žena koje su rađale. Danas se koriste ulošci s bakrom ili s hormonima.

U metode barijere ubrajaju se kondom, dijafragma, cervikalna kapa, spužvica i spermicidi.

U prirodne metode kontracepcije ubrajaju se periodička (određivanje plodnih i neplodnih dana, kalendarska, metoda cervikalne sluzi (Bilingsova) te temperaturna metoda.

Sterilizacija je kontraceptivna metoda koja je u nekim zemljama sve češća. Postoji još i hitna ili postkoitalna kontracepcija.

http://www.cybermed.hr/index.php/pbl/portal_za_pacijente/centri_za_edukaciju/kontracepcija/metode_kontracepcije

 

Bolesti genitalnih organa

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

 

- SIFILIS

- GONOREJA

- INFEKCIJE IZAZVANE HLAMIDIJAMA I MIKOPLAZMAMA

- GENITALNI HERPES

- GENITALNI KONDILOMI (BRADAVICE)

- TRIHOMONIJAZA

- KANDIDIJAZA

- HIV / AIDS

- HEPATITIS

 

Sifilis

 

Šta je sifilis i kako se prenosi?

Sifilis je infektivna bolest koju izaziva bakterija Treponema pallidum. Prenosi se seksualnim kontaktom sa zaraženog na zdravog partnera ili sa bolesne majke, preko posteljice, na plod.

Koji su simptomi sifilisa?

Sifilis ima 3 stadijuma:

1. pojava bezbolnih rana po genitalijama, ustima, prstima i anusu, 10 dana do 6 nedelja od primoinfekcije

2. pojava karakteristične ružičaste ospe po koži ili “ploča” po ustima i genitalijama, takođe bezbolnih uz pojavu glavobolje, bola u kostima i zglobovima, temperature i gubitka apetita. Ovaj stadijum može trajati oko jedne godine.

3. pojava zapaljenskih procesa unutrašnjih organa, srca, kostiju, jetre, mozga, kao i vaginalno krvarenje između ciklusa, rane u ustima i genitalijama, otežano gutanje, krvarenje iz nosa, opadanje kose, ograničena pokretljivost.

 Kako se postavlja dijagnoza?

 Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka sa ranice ili uzimanjem krvi.

Kako se sifilis leči?

Sifilis se leči antibioticima, ali uz uputstvo lekara.

Šta se dešava ako se sifilis ne leči ili neadekvatno leči?

Postoji rizik od ozbiljnih komplikacija nervnog i kardiovaskularnog sistema!

Kako da se zaštitiš?

 Izbegavaj čestu promenu partnera i koristi kondom.

 

Gonoreja

 

Gonoreja (triper, kapavac) je zarazno bakterijsko oboljenje koje izaziva Neisseria gonorrheae. To je najčešća polno prenosiva infekcija.

Gonoreja se prenosi putem seksualnog kontakta svake vrste sa inficiranom osobom. Indirektni put prenošenja (zaraženi peškiri, rublje, kateteri...) je izuzetno redak. Postoji mogućnost prenosa ove bolesti sa inficirane majke na plod u toku porođaja.

Najčešće oboljevaju mladi između 15 i 30 god. Češće oboljevaju muškarci.

 

Koji su simptomi gonoreje ?

Simptomi se najčešće javljaju 3-5 dana nakon primoinfekcije.

Muškarci: Prvi simptom je jako žarenje u toku mokrenja. Nekoliko sati kasnije javlja se žućkast, gnojav sekret iz mokraćnog kanala koji je najobilniji ujutro. Mogu se javiti česte i bolne erekcije.

Žene: vaginalna sekrecija, peckanje pri mokrenju, ponekad može da se javi i krvarenje van menstrualnog ciklusa.

Važno je reći da 10% muškaraca i čak 80% žena prođe bez ili sa minimalnim simptomima. Ove osobe predstavljaju rizik za svoje partnere jer su neprepoznati izvor infekcije.

Kako se postavlja dijagnoza i kako se gonoreja leči?

Dijagnoza gonoreje se postavlja uzimanjem brisa genitalija.Lečenje podrazumeva tretman antibioticima, obavezno oba partnera .

Šta se dešava ako se gonoreja ne leči?

Postoje velike šanse da se pojave komplikacije .

Muškarci: otok testisa i penisa, upala zglobova, promene na koži i                 sterilitet

Žene: zapaljenske promene male karlice koje mogu zahvatiti                 unutrašnje organe, sterilitet, upala zglobova i promene na koži.

Kako da se zaštitiš i kako da zaštitiš partnera?

-Ograniči broj seksualnih partnera na 1

-koristi kondom

-ako posumnjaš da si inficiran-a izbegavaj svaki seksualni kontakt pre nego što se javiš doktoru.

-ukoliko si zaražen u toku terapije apstiniraj od seksualnih kontakta sve dok kontrolne kulture ne budu negativne.

 

Infekcije hlamidijama i mikoplazmama

 

To su veoma česte infekcije izazvane bakterijama Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealiticum. Ne retko se javljaju i udružene infekcije . U SAD se registruje 4,000,000 slučajeva svake godine , i smatra se da su ove infekcije vodeći uzrok steriliteta.

Osoba se zarazi putem seksualnog opštenja svake vrste sa inficiranom osobom.

Koji su simptomi infekcije ?

Infekcija je poznata kao 'tiha epidemija' jer 75% obolelih žena i 50 % obolelih muškaraca nemaju nikakve simptome.  Mogući simptomi su:

Muškarci: 1 kap sekreta iz mokraćnog kanala ujutru , peckanje, svrab genitalija.

Žene: vaginalna sekrecija, bolovi prilikom seksualnog odnosa u donjem delu trbuha, genitalna krvarenja.

Kako se postavlja dijagnoza i kako se leči?

Bolest se najčešće otkriva slučajno, tokom rutinskog pregleda; dijagnoza se postavlja na osnovu brisa genitalija i laboratorijskog pregleda krvi.

Neophodno je lečenje oba partnera- antibioticima.

Šta se dešava ako se infekcija se leči?

Nelečena infekcija ili neblagovremeno lečenje povećava rizik od komplikacija kao što su sterilitet i oštećenje unutrašnjih genitalnih organa.

Kako da se zaštitiš?

Izbegavaj čestu promenu partnera i koristi kondom.

 

Genitalni herpes

 

Genitalni herpes je infekcija izazvana Herpes simplex virusima, HSV1 i HSV2, koji takođe izazivaju i herpes lica (groznicu) najčešće u najranijoj mladosti. Izvor infekcije je isključivo čovek a HSV se prenosi poljupcem ili svim vidovima seksualnog opštenja,kao i mehaničkim putem, tj. rukama, češanjem se infekcija prenosi s lica na genitalije i obratno.

Do infekcije fetusa može doći preko posteljice ili pri samom činu porođaja.

Nakon prodora u organizam virus može ( ponekad i doživotno ) da bude u stanju “mirovanja” i da čeka pad imuniteta, kada se javljaju klinički simptomi.

Koji su simptomi genitalnog herpesa?

Infekcija se može javiti i bez kliničkih simptoma.

Groznicu karakteriše osećaj napetosti, žarenja i svraba na mestu gde će se nakon nekoliko sati pojaviti mehurići promera 1-2 mm.Oni ubrzo pucaju i prave kraste. Lokalizacija je najčešće na prelazu kože i sluzokože usta, nosa i očiju, mada se može javiti i na koži lica.

Moguća je pojava povišene temperature

Genitalni herpes ima identične promene kao kod groznice a lokalizacija su spoljne genitalije, grlić materice, izvodni mokraćni kanal, prostata, testis i regija oko analnog otvora.

Dijagnoza i lečenje genitalnog herpesa?

Dijagnoza se postavlja lako, naročito u slučaju infekcije sa karakterističnim promenama i to uzimanjem brisa ranica i laboratorijskom analizom krvi.

Lečenje se vrši antivirusnim lekom Acyclovir-om, koji daje odlične rezultate.

Šta se dešava ako se herpes genitalis ne leči?

Ukoliko dođe do infekcije ploda preko posteljice, posledice mogu biti: abortus, prevremeni porođaj, mrtvorođeno dete.

Kako da se zaštitiš?

-izbegavaj direktan kontakt sa obolelim, naročito sa njihovim izlučevinama (poljubac, seksualni kontakt) ili herpetičnim promenama

-porođajna infekcija novorođenčadi kod majke sa genitalnim herpesom se može izbeći »carskim rezom«

-i naravno, koristi kondom čak i ako tvoj partner-ka izgleda kao zdrava osoba, jer je infekcija HSV-om možda u fazi »mirovanja«

 

Genitalni kondilomi (condylomata acuminata, genitalne bradavice )

 

To je infektivno oboljenje kože izazvano HPV (Human Papilloma Virus). HPV tipova ima preko 70, a za neke tipove je potvrđeno da su u vezi sa pojavom premalignih i malignih promena grlića materice.

Bolest je najčešća kod mladih između 18 i 25 godina. Po nekim studijama rađenim u SAD gde su ispitanice bile srednjoškolke, skoro 50 % je bilo HPV + a oko 2 % je imalo vidljive promene u vidu bradavica.

Najčešći put prenosa bolesti je seksualni, međutim HPV infekcija se može dobiti kontaktom »koža-na-kožu« (auto i heteroinokulacija) , sa bilo kojeg inficiranog dela kože (predeo genitalija ili analnog otvora ).

Kondom, stoga, NIJE SIGURNA ZAŠTITA od šiljatih bradavica.

Koji su simptomi genitalnih kondiloma?

Vrlo često infekcija nema izražene kliničke simptome. Od primoinfekcije do pojave prvih simptoma može proći i godinu dana.

Početne promene su u vidu malih, bledožutih bradavica koje se zatim izdužuju i dobijaju zašiljen izgled. Ako se nalaze između dve površine koje se taru, postaju pljosnate i liče na petlovu krestu.

Muškarci: kondilomi se nalaze na glansu penisa, prepucijumu ili oko analnog otvora. Promene su suve, hrapave, boje mesa i grupisane u grozdove. Ukoliko se ne leče brzo se šire i izazivaju svrab.

Žene: bradavičaste izrasline usmina, vagine i grlića materice. U početku pojedinačno raspoređene, svetlo crvene boje i zašiljene na vrhu. Kasnije ukoliko se blagovremeni ne Započne terapija, namnože se tako da stvore »ploču«.

Čest simptom je i vaginalno krvarenje nakon seksualnog odnosa, vaginalni sekret i svrab.

Dijagnoza i lečenje genitalnih kondiloma ?

Infekcija se otkriva pregledom, a potvrđuje kolposkopijom.

Odstranjivanje se vrši operativnim putem .

Šta ako se ne leči ?

Zapušteni slučajevi kondiloma imaju visok rizik za pojavu raka grlića materice.

Kako da se zaštitiš ?

Faktori rizika za pojavu genitalnih kondiloma su :

- više seksualnih partnera

- rana seksualna aktivnost

- pad imuniteta

- starost

- stres

- cigarete

Najlakši način da se izbegne ova i sve druge PPB jeste veza sa jednim, provereno zdravim partnerom.

I još jednom : KONDOM TE NE MOŽE ZAŠTITITI OD HPV INFEKCIJE .

 

Trihomonijaza

 

Polno prenosiva bolest izazvana parazitom Trichomonas vaginalis. Pored seksualnog kontakta bolest se može preneti upotrebom zajedničkog rublja i peškira. Parazit je neotporan u spoljašnjoj sredini  i suvim uslovima, pa se osoba ne može zaraziti preko dasaka u javnim toaletima, kao ni u saunama i bazenima.

Koji su simptomi trihomonijaze?

Muškarci: simptomi se vrlo retko javljaju pa oboleli muškarci bez kliničkih manifestacija u neznanju prenose bolest na svoju partnerku. Moguća je pojava svraba.

Žene: vaginalni svrab i peckanje, pojačani vaginalni sekret žućkaste ili zelenkaste boje vrlo neprijatnog mirisa, bolno mokrenje.

Dijagnoza i lečenje trihomonijaze?

Dijagnoza se postavlja uzimanjem sekreta.

Lečenje se vrši metronidazolom, obavezno oba partnera, da se infekcija ne bi ponovo pojavila.

Kako da se zastitiš ?

-koristi kondom, čak i ako tvoj partner izgleda zdravo, jer infekcija može biti asimptomatska

-svrab i peckanje  u predelu genitalija nek ti budu znak da se obavezno javiš lekaru jer ovi simptomi mogu biti posledica i nekog pretumorskog stanja ili tumora.

 

Genitalna kandidijaza

 

Gljivično oboljenje kože, sluznice i unutrašnjih organa koje izaziva Candida albicans. Kandide su normalno prisutne na koži i sluznici zdravog čoveka i ne izazivaju oboljenje sve dok se ne poremeti odbrambena moć organizma tj. dođe do pada imuniteta.

Simptomi kandidijaze ?

Muškarci: crvenilo glavića, beličaste naslage, upala izvodnog mokraćnog kanala, bolno mokrenje. Upalni proces može napredovati ushodno i oštetiti bubrege.

Žene: otok i crvenilo usmina i vagine, sirasta vaginalna sekrecija, intenzivno pečenje, svrab.

Dijagnoza i lečenje kandidijaze ?

Genitalna kandidijaza kože i sluznica se prepoznaje po kliničkoj slici. Nalaz kandide u bolesničkom materijalu se mora kritički proceniti jer je kandida čovekov saprofit.

U lečenju se koriste antiseptička sredstva i rastvor nistatina.

 

HIV

 

HIV (Human Immunodeficiency Virus) je retrovirus odgovoran za pojavu sindroma stečenog gubitka imuniteta-SIDE.

AIDS ili SIDA (Aquired Immunodeficiency Syndrome) je kasna i najteža manifestacija infekcije virusom HIV-a,koja kod obolelog dovodi do takvog pada imuniteta da organizam vise nije u mogućnosti da se bori protiv različitih infekcija i tumora.AIDS se uvek završava smrtnim ishodom.

Istorijat

AIDS je prvi put opisan u 1981. U SAD,kod grupe homoseksualaca sa Kapoši sarkomom i upalom pluća izazvanom Pneumocistis carinii.Naredni slučajevi AIDS-a utvrđeni su i u grupama intravenskih narkomana,zatim kod osoba koje su imale seksualne odnose sa inficiranim,kao i kod obolelih od hemofilije i osoba koje su primale krv i krvne derivate.

Od vremena otkrivanja prvih slučajeva AIDS-a do današnjih dana SZO je registrovala obolelih u vise od zemalja sveta.

Prvi slučaj u našoj zemlji registrovan je 1985. kod homoseksualca koji je imao seksualne kontakte u SAD krajem '70-tih godina.Narednih godina epidemija poprima karakterističan tok – slučajevi oboljevanja se dupliraju na svakih 10-tak meseci.

Do 2003. u Srbiji i Crnoj Gori je registrovano……..

Kako se virus HIV-a prenosi ?

Virus HIV-a se može preneti u toku seksualnog odnosa sa inficiranom osobom tj. preko telesnih tečnosti : sperme, semene tečnosti, vaginalnog sekreta.Seksualni odnos podrazumeva homo i heteroseksualno opštenje i to genito-genitalni,oralno-genitalni i analno-genitalni kontakt.Faktori koji povećavaju rizik od prenošenja HIV-a putem seksualnog odnosa su i prisustvo ranica u genitalnoj regiji i česta promena partnera.

Virus se može preneti putem kontaminirane krvi, što se odnosi na intravenske uživaoce droga koji dele igle i špriceve.Krv dobrovoljnih davalaca krvi kao i organi za transplantaciju se danas obavezno testiraju na HIV.

Virus se može preneti sa zaražene majke ,preko posteljice , na plod, kao i pri samom činu porođaja, ili dojenjem.

Virus se može preneti upotrebom zajedničkog pribora za higijenu : brijača , četkica za zube, i sl.

Dakle, virus HIV-a  se NE MOŽE preneti svakodnevnim socijalnim kontaktom, kao što su rukovanje,grljenje,poljubac,preko suza (koncentracija virusa u pljuvački i suzama je veoma niska pa se smatra da je ovakav vid transmisije moguć ’samo teoretski’),kao ni preko intimnog rublja, peškira, zajedničkog pribora za jelo, toaletnih dasaka, u saunama i bazenima, javnom prevozu…  Takođe, ne postoje registrovani slučajevi transmisije virusa preko insekata niti sa životinje na čoveka.

Šta se dešava kad HIV virus dospe u čovečiji organizam ?

Pošto HIV virus prodre u organizam domaćina on pokazuje izraziti afinitet prema pojedinim ćelijama : belim krvnim zrncima, nekim ćelijama crevnog epitela, nekim nervnim ćelijama, kao i limfnim čvorovima.

Važno je znati da prisustvo HIV virusa ( tzv. HIV pozitivnost ) ne podrazumeva i oboljevanje od AIDS-a. Smatra se da je prosečan period inkubacije 11 godina .

Koji su simptomi HIV-a / AIDS-a?

Prema pojavi različitih simptoma razlikuju se 3 faze

1. asimptomatska faza - ova faza može trajati više godina (6 – 15), od primoinfekcije, i za to vreme se virus aktivno razmnožava u telu čoveka. Osoba koja je HIV+ ne pokazuje nikakve znakove bolesti ili kliničke simptome, međutim, moguć je prenos virusa na zdravu osobu. Postavljanje dijagnoze moguće je isključivo putem dobrovoljnog testiranja krvi.

2. rana simptomatska  faza - ovu fazu infekcije odlikuju simptomi opšteg tipa: glavobolja, povišena temperatura, prolivi, gubitak u težini veći od 10% uz noćno znojenje (slim disease), uvećanje perifernih limfnih žlezda koje su bezbolne na dodir. istovremeno, kao posledica pada imuniteta, mogu se javiti izvesne infekcije kao: oralna kandidijaza, infekcije respiratornog trakta…Kapoši sarkom se može pojaviti relativno rano.        

3. kasna simptomatska faza (SIDA ili AIDS) - progresivno smanjenje odbrambenih mogućnosti inficirane osobe povećava rizik od brojnih teških,  oportunističkih infekcija od kojih su najčešće infekcije pluća, mozga, digestivnog trakta, kože.

Kako se uspostavlja dijagnoza HIV infekcije i AIDS-a?

Dijagnoza HIV infekcije se postavlja nalazom pozitivnih antitela na HIV u serumu inficirane osobe. Svi HIV + slučajevi se proveravaju još jednim testiranjem visoko specifičnom tehnikom, koja određuje antitela na pojedine delove virusa.

Dijagnoza AIDS-a se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike pojedinih , za AIDS karakterističnih infekcija, uz mikrobiološku potvrdu prouzrokovača infekcije i / ili histološku potvrdu tumora.

 Terapija HIV-a / AIDS-a?

- Sprečiti i lečiti  oportunističke infekcije  koje zbog postojeće  imunodeficijencije imaju tendenciju reaktivacije . Najznačajniji problemi koje prave lekovi korišćeni u ove svrhe jesu toksičnost-zbog zbirnog karaktera dugotrajne primene, interakcija među lekovima i razvoj otpornosti    mikroorganizama na lekove.

- Antivirusna terapija : zidovudin ( AZT ) je antivirusni lek koji se koristi u lečenju HIV-a i AIDS-a. Zahvaljujući dejstvu AZT-( usporavanje razmnožavanja virusa ) , pacijenti u početku lečenja ređe imaju  infekcije , normalizuje im se telesna masa i poboljšava opšte stanje.

Međutim efekat lečenja je prolazan, pa terapija AZT-om nakon jedne godine biva manje efikasna. Razlog je pojava otpornosti na lek.

Smatra se da pacijenti lečeni AZT-om, u poređenju sa onima koji nisu lečeni, imaju produženo vreme preživljavanja i bolji kvalitet života.

- Do danas nije pronađena sigurna i efikasna vakcina protiv HIV-a.

Kako da se zaštitiš?

- Kristi kondom , to je ujedno efikasna zaštita i protiv mnogih drugih seksualno prenosivih bolesti.

- Testirajte se !!!

Poželjno je uraditi testove na HIV pre seksualnog odnosa sa svakim (novim) partnerom,kako bi oboje bili opušteniji prilikom svakog sledećeg odnosa.

- Koristi svoj pribor za ličnu higijenu, brijač, četkicu za zube…

- Igle i špriceve ne deli ni sa kim!

 

Hepatitis B

 

Hepatitis B je zapaljenje jetre izazvano HBV (hepatitis B virusom). Izvor infekcije je čovek oboleo od akutnog ili hroničnog hepatitisa B,  ili tzv. Zdravi vironoša.

HBV se prenosi transfuzijom kontaminirane krvi ili njenih derivata. Minimalna količina krvi je dovoljna da se prenese HBV.

HBV se može preneti upotrebom nesterilnih igala i špriceva osoba koje se tetoviraju, rade bodypiercing ili intavenskih narkomana.

HBV se može preneti preko telesnih tečnosti u toku seksualnog odnosa kao i poljupcem preko pljuvačke.

HBV može inficirati plod u toku intrauterinog života ili prilikom porođaja ako je majka HBV pozitivna. Iako je virus pronađen i u majčinom mleku, nije dokazana mogućnost transmisije ovim putem.

Koji su simptomi hepatitisa B?

Period inkubacije traje od 50 do 180 dana.

Akutni hepatitis B je zapaljenje jetre gde čitava bolest traje 2-3 meseca. Prvo se javi malaksalost, anoreksija kasnije bolni i otečeni zglobovi, osip po koži. Mokraća može biti boje crnog piva . Sledi stadijum kada se javlja žutilo kože, beonjača , nepca , te kože vrata , tela. Jetra je uvećana, bolna na dodir. Oporavak traje 2-3 meseca kada pacijent nema tegoba a žutilo se povlači.

Hronični hepatitis B imaju one osobe kod kojih se HBV registruje više od 6 meseci. Od 7 do 10 % obolelih postanu hronični nosioci virusa. Oni se osećaju dobro i nemaju kliničke znake i simptome , ali su veoma zarazni.                   

Subklinički oblik hepatita B – klinički nalaz je neupadljiv i bolest se otkriva slučajno.

Fulminantni oblik je najteži oblik hepatitisa B. Pacijent je uznemiren, zbunjen , usporen , poremećenog sna , ima sladunjav zadah poput mirisa vlažne zemlje.

Dijagnoza i lečenje hepatitisa B ?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda uz laboratorijsku potvrdu nalaza krvi.

Ne postoji specifično lečenje već samo simptomatsko lečenje. Preporučuju se higijensko-dijetetske mere, (unošenje namirnica bez masti), ležanje.

Vakcina protiv hepatitisa B postoji, i prema našem zakonu obaveznoj vakcinaciji podležu:

- zdravstveni radnici (pojedine kategorije)

- intravenski narkomani

-  hemofiličari

- pacijenti na hemodijalizi

- deca HBV+ majki

- štićenici institucija za ometene u mentalnom razvoju

Koje su komplikacije hepatitisa B ?

- Komplikacije akutnog hepatitisa se jave u 10-20 % slučajeva kao upala zglobova , oštećenje bubrega, osip kože.

- Komplikacije perzistentnog hroničnog hepatita B su trajna oštećenja jetre, ciroza jetre, karcinom jetre.

- Komplikacije fulminantnog hepatitisa B : koma , smrtni ishod usled iskrvarenja.

 Kako da se zaštitiš ?

- koristi kondom

- koristi sterilne igle i špriceve i vodi računa da instrumenti za tetovažu i bodypiercing budu sigurno sterilni

- zbog relativno dugog perioda inkubacije HBV testiranje krvi za transfuziju nije efikasno, pa bi bilo najbolje da eventualnu transfuziju primiš od provereno zdravog davaoca (roditelja, rođaka)

 

http://www.ifmsa-serbia.org/sex.zdravlje/ppi.htm

Samopregled dojke

 

Kako izvesti samopregled dojke

Mesečni samopregled dojke uključuje gledanje i opipavanje celih grudi i njihove okoline. Redosled koraka u samopregledu nije bitan, ali je bitno da se svaki korak izvede. Žena prilikom pregleda treba da koristi jagodice, a ne vrhove, tri srednja prsta. Vreme potrebno za samopregled je individualno, zavisi od veličine i oblika dojki, ali obično traje 15 do 20 minuta. Samopregled treba raditi na isti način svakog meseca, obraćajući pažnju na cele dojke i predeo ispod pazuha, i upamtiti kako dojke izgledaju i kakav je osećaj na dodir. Neke žene čak vode i mali dnevnik svojih mesečnih samopregleda.

Obrasci kojih se treba pridržavati tokom samopregleda

Postoje tri različita obrasca samopregleda:

Vertikalni ili “gore – dole” obrazac, obuhvatajući cele grudi.
Spiralni ili prstenasti obrazac, praveći koncentrične krugove, počevši od spoljašnje ivice grudi sve do bradavica.
Klinasti obrazac, ka unutra a zatim ka spolja.

Žena treba da koristi tri različite jačine pritiska (slab, srednji i jači) i male “masirajuće” krugove tokom opipavanja grudi, koristeći pomenute obrasce. Ne treba podizati prste sa grudi tokom opipavanja da se slučajno ne bi propustio neki deo dojke.

Samopregled radite na sigurnom mestu, kada Vas niko ne uznemirava. Tako ćete moći da se u potpunosti skoncentrišete na pregled. Samopregled  se radi u toploj prostoriji ili tokom tuširanja toplom vodom da bi tkivo dojke bilo potpuno relaksirano i lakše za opipavanje. Hladnoća ili hladan tuš uzrokuju kontrakciju dojki i bradavica i otežavaju pregled.

Neke žene stavljaju bebi puder ili talk na kožu dojke da bi smanjile trenje i dozvolile prstima da se lakše kreću preko kože. Druge samopregled rade ispod toplog tuša umesto pred ogledalom. Nasapunjenim prstima se smanjuje trenje i olakšano je prepoznavanje promena na dojkama.

Svaki čvorić koji se pipa duže vreme na dojci ili druga promena na dojci i bradavici treba se prijaviti lekaru što je pre moguće.

Regije koje treba pregledati sa posebnom pažnjom

Važno je da se vrlo temeljno pregleda cela oblast oko dojke i dojka svakog meseca:

spolja: pazuh do ključne kosti i ispod dojke
u sredini: samu dojku
unutra: regiju bradavice

Kanceri se češće javljaju u pojedinim regijama dojke. Otprilike polovina kancera se javlja u spoljašnjem gornjem delu dojke, bližem pazuhu. Neki lekari nazivaju ovaj deo “repom dojke” i insistiraju da ga žene sa izuzetnom pažnjom pregledaju.

Približni procenti javljanja kancera dojke u svakoj regiji:

41% u gornjem spoljašnjem kvadrantu
14% u gornjem unutrašnjem kvadrantu
5% u donjem unutrašnjem kvadrantu
34% centralna regija iza bradavice
6% u donjem spoljašnjem kvadrantu

 

http://www.labris.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=408&Itemid=115

 

Korisna publikacija koju je objavio Autonomni ženski centar iz Beograda

Samopregled dojke

 

http://www.womenngo.org.yu/publikacije-azc/samopregled.pdf